- Sputnik Србија, 1920
РУСИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Русије и Заједнице независних држава

Херојски одлазак Вадима Соколова: У његово срце могли су да стану сви Руси и Срби

© Фото : Спутњику уступио Предраг ПетровићВадим Соколов на украјинском ратишту
Вадим Соколов на украјинском ратишту - Sputnik Србија, 1920, 11.04.2023
Пратите нас
Извршавајући борбени задатак у Луганској Народној Републици, херојски је погинуо историчар Вадим Андрејевич Соколов, балканолог, докторанд Московског универзитета, један од најбољих руских стручњака за оружане сукобе током распада Југославије. Свој научни рад посветио је истини о рату на простору садашње Хрватске. Био је велики пријатељ Срба.
Вадим Соколов је рођен 27. новембра 1990. године у Орелу. Студирао је у Москви, текстове о догађајима из периода распада Југославије објављивао је још у студентским данима.
Од 2011. био је члан руске Википедије. Добитник је награде „Чланак године“ за серију текстова о Републици Српској Крајини, Републици Српској и Србији. Био је један од оснивача тематске заједнице „Распад Југославије и војна историја Балкана“. О његовој компетентности за ову тему сведочи готово пет стотина текстова, само на том порталу.
Након што је завршио факултет, служио је у Оружаним снагама Руске Федерације. Касније је радио у Институту Заједнице независних држава (СНГ). Говорио је енглески и српски језик.
© Фото : Приватна архиваВадим Соколов на ратишту у Луганској Народној Републици
Вадим Соколов на ратишту у Луганској Народној Републици - Sputnik Србија, 1920, 11.04.2023
Вадим Соколов на ратишту у Луганској Народној Републици

Чест гост Србије

Овај докторанд Московског универзитета за потребе научног рада често је долазио у Србију, а као ментори помагали су му војни аналитичар Александар Радић и пуковиник у пензији Коста Новаковић. Са њима је потписао и серију текстова у руском научном часопису „Обзервер“.
„Положени докторски испити и припремљена докторска теза су тематски, већим делом, везани за Српску војску Крајине. Радећи годинама на овом пројекту, Вадим је истраживао историјску грађу у више института и архива на просторима бивше Југославије. Остварио је бројне контакте са непосредним учесницима ратних збивања, а посебно са командантима јединица Српске војске Крајине успоставио је блиске пријатељске односе. Истражио је, проучио и разменио значајне и корисне информације, документе, предмете и обележја. Постао је велики поштовалац српског народа, посебно Срба из Крајине и дао немерљив допринос реалнијем приказу њиховог страдања“, каже Новаковић.
Он додаје да му је било задовољство што је био један од стручних сарадника, консултанат и коаутор објављених радова човека који је у потпуности био предан науци.
„Вадимова погибија је велики губитак за његову породицу, бројне пријатеље и за цео српски народ“,истиче Новаковић.
© Фото : Приватна архиваПрилог из докторске дисертације Соколова
Прилог из докторске дисертације Соколова - Sputnik Србија, 1920, 11.04.2023
Прилог из докторске дисертације Соколова

Упозоравао на Донбас

Вадим Соколов је 2014. подржао Руско пролеће. Током периода „минских споразума“, он је скретао пажњу јавности на „необјављени рат у Донбасу“, страховао је да ће регион доживети судбину Републике Српске Крајине, по истом моделу, од истих актера.

Соколов се у лето 2022. добровољно пријавио да оде на фронт. Два пута је рањен, из болнице је по трећи пут отишао на ратиште. Унапређен је, постављен на место заменика командира извиђачке чете.

Док је извлачио рањеног саборца, 16. марта, погодила га је минобацачка граната. Сахрањен је данас у Москви. Испратиле су га мајка, супруга и ћерка.
Вадим је имао огромно срце, у њему је било довољно места и за Србе и за Русе“, „Хвала ти што си осветлио неправду која се догодила Србима, посебно са ове стране Дрине“, „Вадим је једноставно био брат“, неке су од порука на интернету којима су данас Вадима Соколова испратили његови пријатељи у Србији и Републици Српској.
© Фото : Приватна АрхиваБио је добитник награде „Чланак године“ руске Википедије за серију текстова о Републици Српској Крајини, Републици Српској и Србији.
Био је добитник награде „Чланак године“ руске Википедије за серију текстова о Републици Српској Крајини, Републици Српској и Србији.  - Sputnik Србија, 1920, 11.04.2023
Био је добитник награде „Чланак године“ руске Википедије за серију текстова о Републици Српској Крајини, Републици Српској и Србији.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала