Бајден на обележавању споразума који симболизује неуспех Америке и понижење Велике Британије

Четврт века после потписивања, мировни споразум о Северној Ирској постигнут уз посредовање САД не функционише што симболизује још један неуспех америчке и британске спољне политике. За Велику Британију посредовање САД у потписивању споразума представља и својеврсно понижење, сматра Историчар Чедомир Антић.

Амерички председник Џозеф Бајден посетио је Северну Ирску где га је дочекао британски премијер Риши Сунак. Бајден је дошао у кратку посету и присуствовао обележавању 25. годишњице историјског мировног споразума којим је окончано тридесетогодишње крвопролиће у Северној Ирској.

Рампа за Баједна – историјски споразум остаје под блокадом

Председник САД „који је веома поносан на своје ирске корене“ планирао је да проведе само пола дана у Северној Ирској, а пуна три дана у Републици Ирској где има сусрете са државним званичницима и својим даљим рођацима.

Бајден је стигао у деликатном политичком тренутку у којем највећа северноирска пробританска странка наставља да бојкотује децентрализовану владу Северне Ирске чије је успостављање произашло из кључног дела мировног споразума постигнутог 1998. године.

Националистичка партија Шин Фејн која се залаже за уједињене са Републиком Ирском, први пут у историји је освојила највише мандата на парламентарним изборима у мају прошле године. Ривалска Демократска унионистичка (ДУП) партија није именовала заменика премијера и тако блокира формирање влада Северне Ирске.

Бајден је у Белфасту позвао на окончање бојкота парламента у Северној Ирској и најавио могуће америчке инвестиције, али је вођа ДУП-а Џефри Доналдсон изјавио да Бајденова посета не мења став те странке о бојкоту регионалног парламента.

Дезинтеграција Велике Британије по Блеровом рецепту

Извесно је да споразум „Великог петка“ не функционише иако је две деценије био пример успеха америчког посредовања којим су Ирци били коначно интегрисани у Британију, Ирска републиканска армија (ИРА) је пропала и престали су терористички напади, каже за Спутњик историчар др Чедомир Антић, професор Филозофског факултета у Београду.

Међутим, показало се да без обзира што су вође „Шин фејна“ (политичко крило ИРА) Џери Адамс и Мартин Мекгинис изашли из политике да, после деволуције Велике Британије из деведесетих, а посебно после изласка из ЕУ, Северна Ирска креће путем којим већ иде Шкотска и да тамо постоји већина која није за оно што жели британска влада, додаје Антић.

Влада Тонија Блера наметнула је деволуцију, истиче Антић и подсећа да је у Шкотској седамдесетих година одржан референдум на ком су Шкоти одбили да им се врате претходно укинуте институције.

„То је Тони Блер увео што је помало била идеолошка ствар али се испоставило већ после пар година да је та самосталност дала неки плод. Нешто слично је и са Северном Ирском, а посебно је било збуњујуће питање изласка Британије из ЕУ због чињенице да север Ирске жели да остане у посебном односу са ЕУ да би могли да и даље имају границу која ће и даље бити релативизована као што је била“.

Блокада споразума: Неуспех Америке – понижење Британије

С друге стране, за САД је блокада споразума проблем јер су се још једном суочиле с тим да у протеклих 15 година нису више оно што су раније биле у светским оквирима. Пре четврт века биле су успешни посредник у ирским преговорима што је био један знак понижења Британије, сматра Антић.

Понижење за Британију било је посредовање њене бивше колоније САД, а Британци су претходно годинама одбијали било какво мешање Америке у којој постоји велики број католичких Ираца који су прилично велика и утицајна заједница у САД, истиче Антић.

Читава „прослава“ годишњице мировног споразума компликована је и за САД које су дошле у позицију да годинама немају ниједну успешну „дипломатску интервенцију“ ни онај утицај ког су имали некад.

Америци битнија мала Ирска од великог „британског привеска“

Чињеница да ће Бајден само пола дана провести у Британији, а чак три дана у Ирској, према Антићу је веома занимљива, пошто Ирска, без обзира на успехе из деведесетих и раних двехиљадитих, није држава те снаге да би се могла поредити са Британијом.

„То нам исто тако говори о неким приоритетима, интересима и циљевима и ту се види где је проблем и шта је оно о чему се разговара. Одавно је Велика Британија виђена као нека врста привеска САД и она сама доприноси томе, ствара проблеме које не решава, улази у проблеме који не само да не доносе корист него доносе више штете него што је очекивано. А то је ваљда судбина свих великих сила.“

Мада је Бајден „веома поносан на своје ирске корене“ како наводе западни медији, продужени боравак у Ирској нема везе са његовим „патриотским осећањима“ јер је национализам Американаца амерички, без обзира на њихово порекло.

„Друго, шта то значи да је ирског порекла? У Ирској имамо верски сукоб између католика и протестаната. Кад питате унионисте, односно протестанте шта су по националности, они ће сви рећи да су Ирци, али су за Уједињено Краљевство, да Ирска буде у Уједињном Краљевству, односно Северна Ирска ако већ не цела Ирска. Они себе не виде као Енглезе или Шкоте и питање нације је ту потпуно другачије. У Америци има људи са тим завичајним опредељењем, али Бајден је Американац и то је то“, закључио је Антић.