Велика Албанија на европски начин: Шта се крије из новог споразума Тиране и Приштине

Када би Србија и Република Српска потписале споразум о слободи кретања или сличан документ као што су то урадиле Тирана и Приштина, аларм у Берлину, Бриселу, Лондону или Вашингтону одмах би био упаљен. Са друге стране, нико не види да Албанци користе прилику да реализују свој вековни наум о великој Албанији, каже аналитичар Дејан Вук Станковић.

Приштинско и министарство унутрашњих послова Албаније, потписали су споразум о слободном кретању у такозваним пограничним областима. Премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти је на свом Фејсбук* налогу написао да овај споразум олакшава кретање грађана.

Корак ближе великоалбанском циљу

Курти је рекао како ће споразум омогућити да више од 200.000 грађана, који живе у на подручјима до 30 километара од копнене границе, имају право да слободно пређу границу и остану у пограничном подручју, из социјалних, културних, породичних разлога...

Политички аналитичар професор др Дејан Вук Станковић, на овај споразум гледа као на доказа политичког цинизма.

„Ово је споразум који је заправо увод у оно што врло лако може да следи, а то је да дође до неке интеграције те две територије насељене већински албанским становништвом“, сматра Станковић.

Из тог разлога, напомиње Станковић, он овај споразум не би читао као што ће га читати они у Бриселу – као европски споразум о слободи кретања.

„Већ бих га читао као споразум о интеграцијама албанског геополитичког простора. То је заправо негде урађено да би се идеја о свеалбанском уједињењу полако, али сигурно, историјски и политички, остварила. Тај споразум је само верификација онога што је већ рађено, а са друге стране је и најава онога што ће тек бити урађено уколико искључиво Албанци буду одлучивали о својој сопственој судбини“, сматра саговорник Спутњика.

Комунизам им поплочао пут

Станковић такође подсећа како је историја сведок „албанског спајања“, које је омогућило време комунизма.

„Та врста слободе кретања која је прописана овим споразумом Албаније и тзв. Косова постојала је још у време СФРЈ. Дакле, они су се поприлично неометано тада кретали и тако интензивно насељавали Косово и Метохију у почецима комунистичке власти четрдесетих и педесетих година. Овде треба имати посебно у виду да је у то време Србима било забрањен повратак на Космет, што су прописале комунистичке власти, а то је нарушило демократску равнотежу“, подсећа он.

Албанци користе ову прилику да реализују свој наум, утисак је Станковића.

Неће стати на овоме

„Тако су се поставили још у 19. веку када су играли на карту Отоманске империје која се распала после Првог светског рата. Крајем 20. века заиграли су на хладноратовске победнике и очигледно да имају могућност ка том националном уједињењу што је и њихов политички циљ који је дугорочан и који и њих константан“, закључује Станковић.

Иначе, Тирана и Приштина потписали су до сада укупно 19 споразума на заједничким седницама влада, а они се тичу социјалних, друштвених, безбедносних и спољнополитичких тема.

Курти је изразио задовољство досадашњом применом споразума и изјавио да је споразумом о слободи кретања олакшан живот грађана.

Власти у Приштини и Тирани заказале су следећу заједничку седницу за 14. јун у Ђаковици, на којој ће, како је раније најављено, бити договорено још неколико споразума којима ће појачати међусобну сарадњу.