Вашингтон заврће руке: Украјинско жито – ново велико семе раздора у Европској унији

Да ли ће све земље ЕУ солидарно сносити трошак помоћи Украјини бесцаринским увозом њеног жита, уместо неколицине које су до сада плаћале тај цех, зависиће од става Вашингтона који се пита. Извесно је да је случај са житом само почетак различитих протеста који ће се од земље до земље ЕУ дешавати због незадовољства домаћих произвођача.

Тако проблем са украјинским житом које је преплавило исток Европе и до банкрота довело тамошње ратаре види председник Центра за развој међународне сарадње, професор др Стевица Деђански.

Прва жртва афере с украјинским житом

Прва политичка жртва те афере је министар пољопривреде Пољске, Хенрик Ковалчик који је недавно поднео оставку када је видео да Европска комисија неће испунити основни захтев пољских пољопривредника. Комисија је предложила да бесцарински увоз житарица из Украјине од јуна буде продужен још следећих годину дана.

Уместо да у Пољској буде само у транзиту до лука на Балтику и одатле заврши на тржишту сиромашних држава Африке и Азије, 80 одсто тог жита је завршило у силосима Пољске, Словачке, Румуније, Бугарске, чији ратари протестују на улицама, напомиње агроекономиста Милан Простран.

„Ово питање очигледно није пријатно и оптеретило је пре свега фармере који траже излаз. Цена пшенице је страховито оборена. Више него дупло је пала и сада они не знају шта ће ни са својом пшеницом, а признаје се, наравно, само цена коју је формирало тржиште. Толико је дерогирала домаћу цену пшенице да су људи који се баве том производњом практично банкротирали“, објашњава он за Спутњик.

Да сви поделе цех

Пољска је у међувремену добила новог министра пољопривреде, Роберта Телуса. Он је колегама из Чешке, Румуније, Бугарске и Словачке писао како би од њих добио подршку за иницијативу с којом ће изаћи пред Брисел да све земље ЕУ расподеле жито које долази из Украјине и тако заједнички сносе трошкове помоћи Украјини.

Како је изгледала та помоћ говоре подаци да су током 2021. године земље ЕУ куповале 28 одсто украјинских испорука житарица, да би тај удео у 2022. године скочио на чак 81 одсто. Тако је Румунија као највећи купац у прошлој години за украјинско жито дала 314 милиона долара, за које је у 2021. платила свега 213 хиљада долара.

На другом месту је Пољска, која је повећала куповину 29 пута, потом следи Турска која је увоз повећала за 33 одсто, потом Мађарска која је за украјинско жито дала 69 милиона долара за разлику од свега 137 хиљада у 2021.

Хлебно зрно или семе раздора

Украјинска пшеница могла би да буде ново семе раздора у Бриселу

© Sputnik / Александр Кряжев

/

Уђи у базу фотографија

Може ли украјинско хлебно зрно за ЕУ постати ново семе раздора у већ видно несложној ЕУ. Став француског председника Емануела Макрона да је Европи потребна стратешка аутономија и независнији став према Америци и Кини, не деле многи у Европи, поготово Пољска.

На питање, може ли таква ЕУ да изнедри заједнички став о украјинском житу, Деђански нема дилему:

„Зависиће од Вашингтона. Политика европских земаља више не постоји. То је чак и Макрон рекао и због тога сада добија звиждуке и негодовања и по Вашингтону и по остатку западне Европе која ће, познавајући планове Вашингтона, морати да сноси трошкове рата у Украјини“.

Знају се губитници

Од украјинске кризе ће на добитку бити Американци, Кинези, очигледно ће добро проћи и Руси. Највећи цех ће, каже он, платити украјински народ, а потом онај у ЕУ који сигурно неће моћи да разуме политички модел по коме би он морао да сиромаши да би неком било испоручивано оружје или од њега купована храна ослобођена царине.

„Проблем са житом који је настао пре годину и нешто дана сада полако долази на наплату у свим земљама и такве ситуације као што је сада ова са житом биће и по другим основама. Тако да је ово почетак протеста и дешаваће се од земље до земље све докле год Американци буду савијали руку ЕУ“, каже Деђански.

На подсећање да је и пољски премијер Матеуш Моравјецки најавио да ће ускоро покренути то питање у ЕК, наш саговорник сматра да нож ипак није у њиховим рукама.

„Остали сигурно не желе да плате тај цех док им неко не буде наредио да то ураде и видећемо врло брзо да ће се Американци у то умешати као и у све остало“, закључио је Деђански.