Србија није упала у клопку Запада и Приштине: Албанци добијају чвршћа два захтева из Београда

Циљ косовских Албанаца након нелегитимних избора у четири општине на северу КиМ није да успоставе дугорочну власт на том подручју, јер знају да је то неодрживо. Циљ је нешто друго – направити од Заједнице српских општина празну љуштуру. Албанци су изборима добили само два захтева више из Београда.

Овако политиколог Перко Матовић коментарише одржавање локалних избора у четири општине на северу Косова и Метохије, које су Срби и српске политичке партије бојкотовали.

За Приштину из Београда стижу два нова захтева

На дуге стазе и косовским Албанцима је јасно да ће у једном тренутку морати да врате суверенитет већинском народу на том простору – Србима, сматра Матовић.

„Оно што желе да ураде је озбиљна смицалица и клопка за српски народ и мисле да ће им проћи. То је да у тренутку формирања Заједнице српских општина на власти у општинама са српском већином буду они који су сервилни према приштинском режиму, како би ЗСО формирали не по ономе како је договорено у Бриселу, него по параметрима који одговарају Приштини. То значи да би заједница српских општина постала љуштура која не би значила ништа“, каже он.

Према дипломатским правилима, током преговора задржава се статус кво и не померају се параметри на којима преговори почивају, додаје Матовић. Међутим, косовски Албанци тога се нису држали; штавише, осим што су организовали изборе, покушали су да се учлане у Савет Европе и добили су визну либерализацију.

Све то, према речима нашег саговорника, указује на тактику Приштине да обесмисле заједницу српских општина.

„То је крупно кршење метода преговора и свих дипломатских правила и ми им то свакако нећемо дозволити. Они су овим само добили још два захтева из Београда, а то је да се Заједница српских општина обавезно формулише онако како је договорено Бриселским споразумом и да се одмах по њеном формирању понове локални избори како не би добила лик који није договорен и који нама не одговара“, констатује Матовић.

Преговори нису бесмисленији него што су били раније

На питање да ли су након „избора“ преговори у Бриселу заказани за 2. мај постали бесмислени, наш саговорник одговара да нису бесмисленији него што су већ били. Преговори се воде о нечему што може да буде примењено тек онда када Приштина испуни већ преузете обавезе.

„Дакле, преговори су већ били релативно бесмислени. Ми држимо свој чврст став да све желимо да решимо дипломатским путем, али преговори 2. маја биће доста тежи јер ћемо имати доста тврђе захтеве“, наводи Матовић.

Начин на који су избори одржани и подршка Запада коју је режим Аљбина Куртија добио за њихово одржавање указује да је формирање Заједнице српских општина додатно закомпликовано. Иако амерички изасланик за Западни Балкан Габријел Ескобар тврди да Вашингтон инсистира на формирање ЗСО, Србија, према Матовићевим речима, више ни у шта не може да верује.

„Можемо да договоримо и нови споразум и нови оквир, али јасне су наше црвене линије“, каже он.

Према Матовићевим речима, основно је да се поштује демократско право српског народа да бира своје политичке представнике. А бојкот показује да је српски народ на КиМ показао своју политичку свест.

Подсетимо, на изборе одржане 23. априла изашло је свега 1567 гласача, што у процентима представља 3,47 одсто укупног гласачког тела на северу Косова и Метохије. Укупан број гласача у општинама Звечан, Косовска Митровица, Зубин поток и Лепосавић износи око 45 000. Упркос тако малој излазности и бојкоту српских партија, премијер тзв. Косова Аљбин Курти, честитао је новоизабраним градоначелницима.

У Звечану и Зубином потоку „победили“ су кандидати Демократске партије Косова Иљир Пеци и Измир Зећири, а у Лепосавићу и Косовској Митровици кандидати покрета „Самоопредељење“ Ерден Атић и Љуљзим Хетеми.

За америчке представнике у Приштини, избори су протекли у складу са „уставом“ и законима тзв. Косова, док француски амбасадор у Приштини Оливије Геро поручује да избори са тако мало бирача не доприносе политичком решењу.

Четири општине на северу КиМ до новембра прошле године водили су функционери Српске листе, који су у знак протеста због понашања режима Аљбина Куртија према српском народу поднели оставке. Ова странка бојкотовала је изборе и поручили су да неће дозволити да општине на северу воде они који су „освојили један или два одсто гласова“.