Објављен извештај генералног секретара УН уочи седнице Савета безбедности о Косову и Метохији

Генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутереш поздравио је, у најновијем шестомесечном извештају о Косову и Метохији, Споразум о мапи пута ка нормализацији односа Београда и Приштине и анекс за његову имплементацију договорен уз посредство Европске уније.

Седница Савета безбедности, на којој ће бити разматран нови извештај генералног секретара УН о раду Унмика биће одржана у четвртак, 27. априла.

Гутереш је у извештају, који обухвата активности Унмика и развој догађаја од 16. септембра 2022. до 18. марта 2023. године, оценио да нови оквир дијалога има потенцијал да унапреди процес ка постизању дугорочних решења.

Континуирано конструктивно ангажовање на свеобухватној имплементацији Споразума биће неопходно за изградњу заједничких основа, очување стабилности и спречавање било каквог поновног појављивања напетости и сукоба, истакао је Гутереш.

„Конкретно, стране су се ‘потпуно обавезале да ће поштовати све чланове Споразума и спровести све своје обавезе експедитивно и у доброј вери’. Ово је утолико критичније што су развоји током периода извештаја довели тензије до нивоа кризе, што је резултирало најзабрињавајућим назадовањем од почетка процеса дијалога 2011. године“, оценио је Гутереш.

Како је навео, појачана и запаљива реторика на свим странама, постављање барикада на путевима, вишеструки безбедносни инциденти и протести на северу КиМ, повећали су ризик од насиља.

„Инциденти међуетничке природе, пуцњаве и повреде, укључујући међу цивилима и косовском полицијом, као и очигледно таргетирање новинара и међународних безбедносних актера, били су посебно алармантни. Све стране би требале да буду уздржане и да раде на томе да се сви спорови решавају на миран начин кроз дијалог, а не ескалацију и прелазак ивице", рекао је он.

О повлачењу Срба из приштинских институција

У извештају су детаљно описана дешавања из новембра прошле године, када су Срби напустили приштинске институције, као и све што се након тога дешавало.

„Усред појачаних тензија на терену, напредак у другим хитним питањима дијалога је ограничен. Стодневна мапа пута за спровођење енергетских споразума из 2013. и 2015. између Београда и Приштине истекла је 2. октобра без суштинског напретка. Уследио је додатни период консултација од 15 дана, а 18. октобра, српски добављач енергије Електросевер и Оператор система, преноса и тржишта Косова (КОСТТ) закључили су техничке споразуме, чиме су избегли одузимање дозволе за снабдевање Електросеверу, коју је издала косовска Регулаторна канцеларија. Међутим, преостали кораци укључени у мапу пута тек треба да се имплементирају“, стоји у извештају.

Гутереш је истакао да је даљи напредак у дијалогу Београда и Приштине од кључног значаја за стварање услова за повратак представника косовских Срба у институције на северу Косова.

Он је навео и да је повлачење Срба из приштинских институција створило безбедносни вакуум на северу Косова, остављајући косовску полицију да ради са мање од седам одсто своје снаге пре повлачења у тој области.

„Преостала 43 полицајца, косовска Албанца, наставила су да обављају ограничене дужности у полицијским станицама. Снаге Косова и Мисија владавине права Европске уније на Косову (Еулекс) појачале су своје присуство на северу како би допринеле безбедном и безбедном окружењу“, додао је Гутереш.

Пошто се извештај односи на период пре избора у четири општине на северу КиМ, Гутереш је оценио да ће „инклузивност планираних избора за април 2023. на северу Косова и њихово понашање у безбедном окружењу и у складу са важећим законима и међународним стандардима, бити од кључног значаја за успостављање функционалних општинских институција које представљају локалне заједнице“.

О експропријацији имовине

Истовремено, он је позвао власти у Приштини да предузму све потребне кораке и друге мере за изградњу поверења како би ублажили забринутост погођених носилаца права у вези са недавном експропријацијама имовине, што би, каже он, помогло да се обезбеде транспарентност, правилан поступак и прави баланс између пуног поштовања индивидуалних имовинских права и јавног интереса.

Као друга кључна дешавања у периоду од шест месеци, он наводи и избор нове владе Србије, одлуку Европске комисије да са 75 милиона евра, помогне КиМ у ублажавању енергетске кризе, постизање договора о визној либерализацији за тзв. Косово, подношење захтева Приштине Чешкој за чланство у Европској унији, што је изазвало приговоре Београда.

У извештају се спомиње и устоличење патријарха СПЦ Порфирија, односно одлука власти у Приштини да му забране улазак на КиМ.

Гутереш, такође, наводи да је од 16. септембра до 28. фебруара било 12 инцидената на српским православним верским објектима и гробљима, који су укључивали оштећење надгробних споменика на српским православним гробљима у општинама Клокот и Клина, крађе из Српске православне цркве у Гњилану и Истоку.