Срби као „нежељено зло“: Наставак опструкције Приштине – циљ исељавање народа

Распуштањем Управљачког тима за израду Нацрта статута Заједнице српских општина Приштина је показала да нема намеру да се ЗСО икада формира и наставља с опструкцијом преговора, а дугорочни циљ је да убрза исељење преосталих Срба са Косова и Метохије, сматра Владислав Јовановић.

Министар локалне самоуправе привремених приштинских институција Ељберт Краснићи саопштио је да је разрешио дужности Управљачки тим за израду Нацрта статута Заједнице српских општина. Краснићи је путем друштвених мрежа поручио да је тај тим, након представљања Нацрта Статута ЗСО, од данас без статуса.

Циљ распуштања Управљачког тима - исељавање Срба

„Након јучерашњег представљања у Бриселу Нацрта статута Заједнице општина са српском већином, према надлежностима које су дате Управљачком тиму Бриселским споразумом из 2013. и 2015. године, овај тим је сада без статуса. Дакле, данас, 03. маја 2023. године, одлучио сам да разрешим дужности чланове овог менаџмент тима који чине Данијела Вујичић, Јелена Боловић, Игор Каламар и Дејан Радојковић“, навео је Краснићи.

Бивши шеф дипломатије Савезне Републике Југославије Владислав Јовановић сматра да је разрешење дужности Управљачког тим за израду Нацрта статута Заједнице српских општина наставак опструкције Приштине према очувању Срба и Србије на Косову и Метохији.

Србе који живе на Косову и Метохији званична Приштина види као нежељено зло и разним мерама жели да се „тог зла сасвим ослободи или да га битно смањи“, односно да натера Србе да почну што брже да се исељавају, каже Јовановић за Спутњик.

Заједничка игра Приштине и Запада?

Реч је не само о опструкцији према Србима и Србији већ и према преговорима који се воде у оквиру ЕУ и САД, јер Приштина је преузела обавезу да се оствари ЗСО на Косову и Метохији, што се већ десет година саботира.

„Друга ствар која је могућа је да Приштина уопште није тако самостална у негативном односу по том питању према Србији, већ да је то само део заједничке стратегије и тактике према Србији која је већ више од 20 година под сталним притиском у вези са признањем тзв. државе Косово. Изгледа да је постигнут заједнички циљ између Приштине и Запада да се питање ЗСО систематским избегавањем и саботирањем толико увећа у очима Србије, да временом постане од истог значаја као и одрицање од Косова и Метохије, односно признавања независности.“

Сталним подизањем цене тог питања рачуна се да ће се Србија исцрпети не би ли се убедила да је заснивање ЗСО готово безвредно, да би на крају признала независност Косова и пустила Приштину у УН, сматра Јовановић.

Имају ли разговори смисла?

Чињеница да је тим распуштен дан након представљања Нацрта Статута ЗСО у Бриселу, по Јовановићу је вероватно не само демонстрација незадовољства Приштине минималним напретком у преговорима, већ и истицање чврстог става да неће доћи до формирања ЗСО.

„Ако би разлог распуштања тима био да се преговарачима дају одрешене руке да би то питање успешније решавали између себе, онда би то било прилично необично с обзиром на досадашњи апсолутно негативан став ког је Курти имао према помињању тог питања уопште, а камоли према његовом расправљању. То није добар, чак ни изненађујуће лош знак, јер лоше постављање Приштине према том питању је било од почетка преговора. Али јесте знак да ће њихова непопустљивост у несарадњи остати до краја.“

Поставља се питање има ли досадашњи ток разговора уопште икаквог смисла, јер ако се ЗСО не формира, зашто би се улазило у друге обавезе, додаје Јовановић. Ако једна страна од почетка преговора није хтела да испуни своје обавезе ни у једној области, обесмишљава се цео карактер разговора.

„Али то је нешто о чему треба да размишљају они који су предвидели овај оквир разговора. Сигурно је да су они имали у виду и могућност опструкције од стране Приштине. Мада, ако је те опструкције и било, она је била лажна и то је у суштини иста политика, само се спроводи на два различита начина – да се Србија сувише притисне и уцени тим осетљивим, хуманитарним питањима за своју заједницу и на тај начин изнури и натера на престанак даље борбе за Косово и Метохију“, закључио је Јовановић.