Албанијан пост: Споразумом о несталима Косово изгубило прилику да тужи Србију за геноцид

У Декларацији о несталим лицима коју су У Бриселу 2. маја усвојили косовски премијер Аљбин Курти и председник Србије Александар Вучић нема термина "присилно нестали", већ "принудно нестали", што представља терминологију ван међународних конвенција, уз коју се не може тражити обештећење за жртве, пише Албанијан пост.

Према мишљењу професора међународног права Мазљуму Бараљиу јасно је да је Декларација о несталим лицима компромис две стране.

"У саопштењу се користи термин принудно нестала лица, а не присилно, компромис који су прихватиле обе стране. Влада није била довољно упорна у овом аспекту", рекао је Бараљиу.

Према речима Бараљиуа, тзв. Косово ће уз овако усвојену Декларацију имати проблем да покрене најављивану тужбу за геноцид против Србије.

"Али о томе ће одлучивати судови, па ће време показати како ће то бити оцењено у случају било каквог спора пред Судом“, додао је он.

Бивши председник Уставног суда тзв. Косова Енвер Хасани сматра да се усвајањем Декларације о несталима Косово изједначило са Србијом, и самим тиме Београд више не сноси одговорност за нестала лица током последњег рата на Косову.

Српска страна је рекла да је израз "присилни нестанак" уклоњен откако је постигнут договор Бесника Бисљимија и Петра Петковића, али је косовска влада тада саопштила да је то само српска пропаганда и да је тај термин остао.

Разлог за велики значај коришћене терминологије је и у Међународној конвенцији за заштиту свих лица несталих услед насиља.

Члан 24 ове конвенције говори о компензацији за жртве, односно тачка 4 члана 24 каже да „свака држава ће у свом правном систему обезбедити да жртве присилног нестанка имају право на компензацију”.

Са терминологијом која се користи у споразуму "принудно нестала лица", а не како је дефинисано Конвенцијом "присилно нестала“, одштета се не може тражити, преноси Косово онлајн.