Пуцао као ненормалан: Страшна сведочења о хорору код Младеновца – како су мештани гледали злочин

Побијену децу, овде прекопута, све сам их знала. Далибор је баш пре неки дан био код мене. Све су то добра деца јако, немам речи да кажем. Жалосно... Упропасти народ, затвори се кућа и једним и другим. Убијени су и брат и сестра, а Далибор је један у мајке. Страшно... Шта смо ово дочекали, ја не разумем шта је ово.

Прича нам ово, још у шоку, Владанка Павловић из села Дубона код Младеновца, у коме је масовни убица У.Б. убио троје младих људи, након што је покосио петоро у суседном селу.

Призори као из хорор филма

У центру села слика као из хорор филма. Младић кога су сви познавали, након што је пуцао на месту окупљања младих у Малом Орашју, зауставио се у Дубони.

На клупици испред школе „Момчило Живоиновић“ седело је троје младих. Све их је покосио. Пуцње је нешто после 22 и 30 чула Владанка Павловић, дошла је до прозора.

„Кола сам видела кад су ишла полако, он је пуцао, ненормално. Не знам шта да кажем, жалосно је, не могу да причам, тешко ми је, ја сам шећераш, не могу ово да издржим. Тамо у Београду било свашта, па ево и код нас. То се није десило, не памтим, ја имама 74 године, ово не знам. Незапамћено“, каже бака Владанка која не може да заустави сузе.

Додаје да младића који је пуцао није познавла. Шта му се десило, не може да схвати, јер познаје његовог оца.

Преко пута места злочина, код сеоске продавнице скамењен стоји Стефан Марковић. Био је на месту убиства неколико минута пре него што је У.Б. отворио ватру на полицајца, његову сестру и пријатеља. Срећом је, каже, отишао кући да вечера. Један од убијених младића је његов рођак. Убицу је познавао.

„Није деловао да је проблематичан, није се дружио овде ни са ким нешто претерано. Јави се културно, поразговара, није деловао као проблематичан лик. Све сам их познавао, он живи петсто метара од моје куће, све који су убијени, који су рањени, све их познајем. Кристина и Милан, то су ми баш другари, а убијени Далибор ми је рођак. И Немања из Орашја ми је рођак. Ово је катастрофа“.

Марковић додје да је убрзо после пуцњаве све било блокирано, село је врвело од полиције. Забарикадирани у кућама, пратили су развој догађаја преко медија, али он је ипак отишао до комшинице која је била сама.

Полицијски форензичар обележава доказни материјал на месту пуцњаве у селу Дубона код Младеновца

© Sputnik / Лола Ђорђевић

„Била је потрешена, убијен је син њене рођене сестре. Чула је да је убијен, кажем, Јело није, само је рањен, да се смири жена, али џаба, погинули су...“.

Није било сна ни за кога у селу, ако нису у сродству, познавали су жртве. Осморо младих живота је угашено, најмлађа жртва имала је 15 година.

Сви су изненађени брзом акцијом полиције, убица је одлично познавао терен, не чуди их да је стигао скоро до Крагујевца. Овај младић је и из куће пратио потеру.

„Чули смо стриц и ја једно три рафала у овом делу доле, Река се зове, ту је побегао, ту је шума. Ту је ноћас ишла полиција, летео је и хеликоптер, чула се појединачна паљба“.

"И унука ми од синовца покоси. Године су ми велике, како ли сам ово дочекао", каже кроз сузе деда Мијаило.

© Sputnik / Лола Ђорђевић

Свеће и литургија

У Доњем Орашју и Дубони мештани углавном шапућу, чују се само репортерске екипе. Свешеник је отворио цркву како би се палиле свеће за покој душе побијених, али и за рањење који се боре за живот. Све молитве сада су за њих, позвао је народ на литургију.

Свећу је запалио и деда Мијаило Младеновић, нашли смо га поред школе испред које су угашена три живота. Све их је познавао, не може да схвати да младе, који су му били прве комшије, никада више неће видети.

„Ово је моја кућа, одмах иза школе, био сам легао, пуцњава јака, јака пуцњава, видим да је близу. Мој унук дође, реко, Драгане, ко то пуца. Каже, не питај, има и мртвих. И ништа ми даље није реко. Ја сам одма дотрчао ту, већ је било народа, милиције, чуда. Шта да радиш, нема се куд и то ти је“, каже кроз сузе.

Чуо је да је убица ухапшен, али додаје, то сада ништа променити неће:

„И унука ми од синовца покоси, умро је у Хитној у Младеновцу. Ди ћемо и шта ћемо, не знам. Тог дечака знам, шта је то, ово да уради, куку леле, не могу ни да причам. Године су ми велике, како ли сам ово дочекао“.

Свеће за покој душа страдале деце у сеоској цркви Светог Сименона

© Sputnik / Лола Ђорђевић