Гласно мађарско упозорење: Европски парламент пристрасан – трајно ће наруштити односе са Србијом

Разлози због којих Мађарска подржава Србију у европским институцијама, па и у Европском парламенту, и реагује на претеране критике које бриселске институције изричу Београду су вишеструки. Мађарска има геополитичке и геостратешке разлоге, али мотиви за подршку Београду су и личне и принципијелне природе.

Овако научни саветник у Институту за европске послове др Александар Гајић објашњава иступ посланика мађарског Фидеса, Андора Делија, током дискусије о извештају ЕП о Србији.

Дели је, подсећамо, рекао да је тај документ пристрасан и претерано критичан, као и да ће нанети трајну штету односима Србије и Европског парламента.

Зашто Мађарска подржава Србију

Мађарска је свесна геополитичког значаја Србије и узимајући у обзир понашање наше земље, нарочито на врхунцу мигрантске кризе, као и чињенице да су Срби главни геополитички фактор на Балкану, од којих зависи стабилност и Панонске низије и средње Европе, наглашава Гајић.

„Са друге стране, они су свесни да је тежак положај у коме се нашао српски фактор након распада Југославије узрокован од истих оних чинилаца који у последњих десетак година праве проблеме и Мађарској под Орбаном – неолибералне глобалне елите – оно што се зове дубока држава и њени експоненти као што су Сорош и његова фондација, али и идентичне идеолошке структуре у Бриселу“, објашњава он.

У том смислу, Будимпешта Србију доживљава као стратешког партнера. Уз то, на добре међудржавне односе вероватно велики утицај имају и добри лични односи између представника двеју влада, додаје Гајић.

Када се све то узме у обзир, није чудно што Мађарска гаји симпатије према српским интересима и ставовима, због чега реагује у европским институцијама кад год је Србија изложена оштрој и беспоштедној, а често и неправедној критици.

Задовољити европосланике на штету Србије

Управо таквој врсти критике, Србија је била изложена у извештају европосланика.

Не само на папиру, већ и током расправе, могле су се чути, поготово од известиоца за тзв. Косово Виоле фон Крамон и известиоца за Црну Гору Тонина Пицуле, критике на рачун Србије, која је, према њиховим речима, недемократска држава или да Србија стагнира на европском путу.

Слично се о Србији изјашњавао и известилац за Србију, европосланик из Словачке Владимир Билчик, који је између осталог изразио наду да ће Србија ухватити нови „геополитички воз“ када су у питању санкције Русији, односно оно што се на језику евробирократа зове „усклађивање са спољном и безбедносном политиком ЕУ“.

За Гајића, овакви ставови европосланика су очекивани.

„Већ годинама ови извештаји су мање-више негативни, увек по истим темама. Постоје општи нивои критике – недовољан ниво развијености владавине права, недовољна борба против корупције, криминала, независности судства, слободе говора и медијских слобода. Некада се апострофирају и поједини политичари који се негативно оцењују…“, каже Гајић.

Поред ових општих места, где би се можда могла наћи и основа за понеку сувислу критику, критика ЕУ према Србији превасходно је усмерена на неусклађивање наше земље са спољном и безбедносном политиком Уније, односно на неувођење антируских санкција.

„Њихово изражавање некаквих позитивних гласова поводом преговора између Београда и Приштине такође је избалансирано са притиском да Србија посредним путем омогући тзв. Косову да ступи у међународне организације и тако Косово стекне неки вид међународног легитимитета. То је оно што европарламентарци посматрају као позитивно, а негативно је то што Србија води избалансирану спољну политику“, истиче Гајић.

И ту би се могао наћи један од разлога зашто Мађарска подржава Србију, додаје наш саговорник. Мађарска, иако је у табору ЕУ и придржава се антируских санкција она такође жели избалансирани однос са Русијом и не жели ескалацију кризе. Суштински, Мађарска је по том питању ближа позицији Србије него позицији званичног Брисела.

„То су, наравно, и мађарски разлози сукоба са Бриселом, који непрестано критикује мађарску владу мање-више по истим основама по којима критикује и власт у Београду“, констатује Гајић.

Да би извештај Европског парламента био позитиван, Србија би морала да се повинује свим захтевима који стижу из Брисела, не водећи рачуна о сопственим интересима. У том случају, евробирократе би биле задовољне, али би Србија била трајно оштећена, закључује наш саговорник.