Шта су највеће енигме пред преломну политичку битку у Црној Гори?

Још четири дана остало је до истека рока до ког политичке партије у Црној Гори морају да предају изборне листе за парламентарне изборе 11. јуна, али се још прецизно не зна кога ће од мањих странака, најјаче позвати да буду дио предизборних коалиција.

Евидентно је да ће бити четири веће колоне у којима су Покрет Европа сад, са пар мањих странака, колона у којој су Демократе и УРА, потом коалиција око Демократског фронта и коалиција око ДПС-а.

Народни покрет Правда за све, предао је синоћ први ДИК-у изборну листу за предстојеће парламентарне изборе.

На челу ове листе је правник Владимир Лепосавић, који је био министар правде у влади Здравка Кривокапића, па је смијењен због изјаве о Сребреници.

Вршилац дужности председника Демократске партије социјалиста (ДПС) Данијел Живковић биће носилац листе те партије на ванредним парламентарним изборима, 11. јуна.

Шта ће СНП и СДП?

Аналитичар Предраг Дрецун истиче да је сигурно да ће УРА и Демократе ићи у коалицију и да ће постићи договор са још неколико мањих странака, попут оне “Бирам Бар, бирам Црну Гору”, која је на предјсничким изборима подржала Јакова Милатовића.

“Велико је питање шта ће бити са СНП, јер они сами не могу, између великих блокова, направити неки резултат, а немају коалиционог капацитета колико сматрају да имају, нико им више неће дати толико мандата као што су добили 30. августа 2020. године. Што се тиче СДП то је партија у којој су подијељена мишљења, да ли да иду са ДПС или да направе отклон од те партије. Уколико по овом питању буде прегласавања у СДП, лако може доћи до цијепања странке. Уосталом дисонантних тонова је било и пред предсједничке изборе, када је дио партије дискредитовао њихову кандидаткињу Драгињу Станковић, која је дала оставку на чланство у партији.”, каже Дрецун за Спутњик.

Са ким ће Милови?

Наш саговорник вјерује да ће ДПС у коалицију са СД и ЛП, али да се још не зна како ће на изборе Бошњачка странка, можда самостално, јер и код њих су почела прегруписавања, па ће послије избора тражити да приступе некој коалицији.

“ДФ сигуно неће у широку коалицију као што је била 30. августа 2020. године, можда ће само Радничка партија са њима, па се поставља питање како ће на изборе Права и Слободна Црна Гора. Према мојим информацијама, Уједињена Црна Гора преговара са Европом сад о коалицији. Европа сад, која је фаворит парламентарних избора, можда ће позвати неке мање локалне грађанске странке на сарадњу”, поручује Дрецун за Спутњик.

Кога ће ДФ позвати у коалицију?

Новинар Младен Стојовић каже за Спутњик да јавност жељно ишчекује листу Демократског фронта због најаве лидера ДНП Милана Кнежевића да овај блок више неће бити “дом за збрињавање исподцензусних странака”.

“Очекује се да на листи уз НСД и ДНП буде још само Радничка партија као лојални члан блока и Покрет са промјене са смањеном квотом. Најављени су и неки независни интелектуалци, али не профила Здравка Кривокапића у смислу солирања и промјене политичких ставова након уласка у парламент. Усудио бих се рећи да је за ДФ пожељан Небојша Медојевић, али не и високи функционери ПзП-а који су формирали самостални клуб посланика. Ово је моја лична пројекција”.

Не би било изненађење, истиче наш саговорник, да се ПзП нађе на листи са Покретом УРА и Демократама. Због инсистирања на антиколонијалној политици Црне Горе, посебно критици излета Дритана Абазовића са гласањем за чланство Косова у СЕ, Миодраг Лекић и његов Демос вјероватно неће бити у коалицији са Демократама који до сада нису испољили никакву критичност према фактуро "Ексобар".

“То што је Лекић био на прослави славе Нове српске демократије потврда је његових добрих односа са Андријом Мандићем, али бих искључио могућност да се врати у савез који је некада предводио. Енигма је којим ће путем СНП, с обзиром да ни у тзв. центристичком блоку ни у ДФ-у већина није расположена да иде у коалицију са овом странком. Слична је ситуација и са Уједињеном Црном Гором”, истиче новинар.

Новоформирани Покрет Правда за све бившег министра правде Владимира Лепосавића је већ пријавио листу тако да је ту једина дилема да ли овај субјекат има коалициони капацитет који води ка ДФ као сроднијој идеолошкој опцији, или Европи сад као опцији сроднијег поријекла - мислим на везе са тзв експертском владом Здравка Кривокапића.”, поручуује Стојовић за Спутњик.

Нема одлагања

Предсједник Црне Горе Мило Ђукановић расписао је ванредне парламентарне изборе за 11. јун ове године дан након што је, позивајући се на Устав, донио указ о распуштању актуелног сазива Скупштине.

Ђукановић је донио одлуку након што актуелна скупштинска већина, није успјела да формира нову нити да реконструише постојећу Владу Дритана Абазовића, којој је августа прошле године изгласано неповјерење.

Дио већине у Скупштини, првенствено УРА и СНП, помињали су могућност да се поништи Ђукановићев указ и да буде одложени избори.

Уставни суд сјутра би требало да разматра иницијативу за покретање поступка за оцјену уставности измијењеног Закона о предсједнику.

Посланица Грађанског покрета УРА Божена Јелушић казала је данас за Радио Црне Горе да је извјесно да ће парламентарни избори бити одржани 11. јуна и да нема могућност да буду одложени.