Милитаризација лаких нота: Рефрени у славу Украјине и Велике Албаније

Представница Албаније на Евровизији надмашила је своје претходнике који су „само“ прстима правили албанског орла и изјавила да су Косово и Албанија брат и сестра, а Велика Албанија - њихова мајка. Ово не треба да чуди јер наступ на Евровизији, по речима критичара, зависи од тренутних глобалних и геополитичких чинилаца.

Виши научни сарадник Института за књижевност и уметност Игор Перишић сматра да за такмичења попут песме Евровизије музика представља само један од чинилаца који доприносе комплетном утиску о једном целовитом попкултурном производу који не служи само у музичке сврхе, већ и у сврхе националне, политичке, идеолошке репрезентације и „аутоколонијалног укључивања у доминантне глобалистичке идеолошке матрице“.

Овогодишњи пример такве репрезентације била је изјава Аљбине Кељменди, родом из Пећи. На прес конференцији, новинар је најпре констатовао:

„Твоја породица не представља само Албанију него и Косово. Како твој град на Косову проживљава овај тренутак са тобом?“

На то је представница Албаније одговорила кратко и јасно:

„Верујем да је лудница тамо. Ми смо иста крв, иста националност, Косово и Албанија су као брат и сестра. Имамо мајку која је велика, сјајна Албанија и верујем да су веома узбуђени, већ смо видели сву љубав и подршку коју су нам давали ових дана. Не знам шта се заиста дешава тамо, али надам се да ћемо их све видети када се вратимо.“

Карта "Велике Албаније"

© Wikipedia

Украјина је нова Албанија

Перишић је приметио да разни такмичари песме Евровизије и њихови концепти који се публици нуде представљају производ који се савршено уклапа у задата очекивања Запада и његове доминантне попкултуре.

Ове и претходне године подилази се тој западној хистерији која је усмерена на Русију. Примећује се већ дуги низ година да је долазак на то такмичење и осмишљавање производа који ће се продати или понудити на том такмичењу увелико зависан од тренутних глобалних и геополитичких консталација. Шапу која сада стоји над популарном културом представља рат у Украјини, говори Перишић за Спутњик.

Украјински бенд Калуш, победник Песме Евровизије 2022.

© AP Photo / Luca Bruno

Он објашњава да културни производи који пристижу на Евровизију, а пропагирају некакве пацифистичке наративе, заправо доприносе додатној милтаризацији популарне културе. На непријатеља можда није директно уперено прстом, али, Перишић наглашава да је свима јасно да је реч о Русији.

Лични став или пропаганда

Перишић сматра да граница између употребе интелектуално политичких порука и директног пропагирања идеологије само делује као тешко одредива док се у ствари врло лако примећује. Уметници, као и сви други људи, јесу мислећа бића и требало би да имају политичке, идеолошке, интелектуалне ставове, објашњава Перишић и додаје да су ти ставови, када се говори о доброј уметности, свакако пристуни, а да се прелазак границе између става и пропаганде врло лако уочава.

Ако у песмама имамо некакве поруке које јесу на уметнички начин обрађене, то спада у домен уметности или ангажоване уметности. Када исти тај уметник почне да изјављује некакве пропагандне поруке, онда то по мом мишљењу нема директне везе са уметношћу.