Џикића седам поена делило од другог трофеја у Европи

Александар Џикић, српски кошаркашки тренер, није успео да освоји други европски клупски трофеј у каријери пошто је са екипом Хапоела из Јерусалима поражен од немачког Бона у финалу завршног турнира ФИБА Лиге шампиона, резултатом 77:70.

Џикићев састав је упркос статусу аутсајдера успео да се пласира у финале великом победом над браниоцем трофеја екипом Тенерифа, док је Бон изненадио шпанску Уникаху и на крају дошао до титуле у европском такмичењу.

Џикић је тако остао на једном континенталном трофеју освојеном 2011. године са тимом словеначке Крке у такмичењу ФИБА Еврочеленџ.

Нервоза је појела играче обе екипе у првој четвртини у којој је постигнут укупно 21 поен, а само трећина је остала на страни Џикићеве екипе.

Почетних 2:0 био је једини тренутак у ком је Хапоел имао вођство, а ривал је у другој четвртини веома брзо стигао до двоцифрене разлике од чак 16 поена што је било довољно за миран крај полувремена.

Нада за Џикићеву екипу била је чињеница да је успела да спусти заостатак на девет поена до великог одмора као залет за наставак у којој је минус пао само на један поен (46:45).

Бон је одбио налет Хапоела до краја деонице, а потом се ушло у драматичан квартал у ком је јерусалимски састав јурио и јурио разлику.

На нешто више од три минута до краја судије су донеле контроверзну одлуку да не санкционишу потез играча Бона Шортса који је лактом ударио у међуножје кошаркаша Хапоела Карингтона, у тренутку када је јерусалимски тим имао заостатак од четири поена.

Са шест поена предности после одличне минијатуре Малкома Бон је добио и слободна бацања Шортса и Ворда за повећање разлике на два минута до последње сирене.

Искуство Шортса, најкориснијег играча целог такмичења, помогло је арбитрима да доносе одлуке у корист Бона, што се показало као кључним уз неколико лоших напада Хапоела за коначан крај.

Први немачки тим који се окитио трофејем ФИБА Лиге шампиона је до историјског успеха водио Шортс, Американац који наступа под македонском заставом са 29 поена, док је у Џикићевом саставу бољи од осталих био Рендолф са два мање.