„Зашто ћутите?“: Небензја поставио Гутерешу непријатно питање о Украјини

Стални представник Русије у УН Василиј Небензја је у вези са убиством неколико руских јавних личности за које је одговоран Кијев, као и због изјава да су Украјинци „спремни да убијају Русе по целом свету“ упитао зашто генерални секретар УН и друге међународне организације ћуте поводом отвореног подстрекивања кијевског режима на тероризам.

„Уз повлађивање западних покровитеља, Кијев се не либи ни отворено терористичких метода. Међу његовим злочинима су терористички акт на Кримском мосту, убиства новинара Дарје Дугине и Максима Фомина, као и атентат на писца Захара Прилепина у ком је погинуо његов пријатељ Александар Шубин“, истакао је Небензја на седници Савета безбедности УН.

Он је подсетио да је Федерална служба безбедности (ФСБ) Русије објавила да је 3. маја спречена припрема атентата на лидера Републике Крим, којом се бавило Министарство одбране Украјине.

Дипломата је такође скренуо пажњу на недавну изјаву шефа Обавештајне службе Украјине Кирила Буданова који је директно најавио спремност кијевског режима да „убија Русе широм света“.

„Украјинска Државна новинска агенција УНИАН објавила је након атентата на Захара Прилепина анкету, коју руску јавну личност треба убити следећу. Шта је то ако није отворено подстицање тероризма? Како уопште са тим могу да се помире становници Француске, Сједињених Америчких Држава и других земаља, за које терористички акти нису пусте гласине? Како о томе могу да ћуте Генерални секретар и представници других међународних организација“, упитао је Небензја.

Изјава Бербокове – искрено признање

Представник Русије је такође прокоментарисао да је недавна изјава министра иностраних послова Немачке Аналене Бербок искрено признање да Запад директно учествује у украјинском сукобу.

„Ових дана је Аналена Бербок рекла да су потенцијалне испоруке оружја из трећих земаља Русији неприхватљиве, јер могу бити изједначене са учешћем у сукобу. А шта ћемо са тим што тренутно цела ратна машинерија Запада ради на подршци рату? Ово је још једно искрено признање да је Запад директно умешан у сукоб“, нагласио је Небензја.

Најугроженији добијају мање од 3 одсто хране

Дипломата је још скренуо пажњу да се, према стању од 4. маја, најсиромашнијим земљама у свету испоручује мање од 3 одсто производа у оквиру прехрамбеног споразума, а 40 одсто целокупне хране, која је извезена поморским путем из Украјине, завршило је у земљама Европске уније.

Небензја је истакао да ни извоз амонијака цевоводом „Тољати-Одеса“, који је требало да буде активиран паралелно са извозом жита, такође није прорадио.

Дипломата оцењује да већ готово годину дана није приметан ни најмањи помак у оквиру другог дела пакета споразума генералног секретара УН Антонија Гутереша – Меморандума Русија-УН.

Пакет који је предложио Гутереш, поручио је Небензја, функционише само у делу који се тиче сервисирања украјинског комерцијалног извоза.

Представник Русије је казао да се контакти поводом продужења споразума настављају.

УН: Преговори ће бити настављени убрзо

Претходно, заменик генералног секретара за хуманитарна питања Мартин Грифитс изјавио је на седници СБ УН да ће преговори о прехрамбеном споразуму бити настављени у најскорије време.

Према његовим речима, паралелно са интензивним разматрањима црноморске иницијативе, шеф Конференције УН за трговину и развој (УНКТАД) Ребека Грин и њен тим наставили су да пружају широку подршку конкретним резултатима у оквиру Меморандума о узајамном разумевању за подршку извоза руских прехрамбених производа и ђубрива.

Раније је добро обавештени извор изјавио за Спутњик да ове недеље у Истанбулу нису планирани нови преговори поводом продужења прехрамбеног споразума, који истиче 18. маја.

Састанак на високом нивоу о прехрамбеном споразуму одржан је у Истанбулу у четвоространом формату 10. и 11. маја.

Министарство за националну одбрану Турске након дводневних преговора у Истанбулу саопштило је да ће преговори између Русије, Украјине, Турске и Уједињених нација о споразуму о житу ускоро бити настављени на техничком нивоу.