Мозак паса постаје све већи: Зашто то изненађује научнике

Мозгови паса су много мањи од вучјих, али нова истраживања указују да је модеран узгој допринео повећању њихове релативне величине. Наиме, у поређењу са древним псима, модерне пасмине, које су се развиле у последњих 150 година, имају веће лобање у односу на величину тела. Научници још увек нису установили због чега је то тако.

Бројне досадашње студије су показале да припитомљавање дивљих животиња - попут паса, риба, свиња, говеда, оваца, зечева и мачака – драматично смањује њихову релативну величину мозга. Претпоставља се да је разлог томе мање коришћење можданих вијуга како би осмислили начине преживљавања.

Другачији случај код паса

Ипак, изгледа да то не важи за све кућне љубимце. Када су стручњаци упоредили лобање 159 пасмина паса, укључујући и неке вукове, открили су нешто неочекивано. Док је величина вучјег мозга била 24 посто већа од мозга пса сличне величине, што се пасмина у генетском смислу више разликовала од вука, то је њен мозак био већи.

Резултати указују на то да је модерни узгој у протеклих 150 година код паса узроковао скроман когнитивни развој. Али како и зашто?

„Пасмине паса живе на различитим нивоима друштвене сложености и обављају сложене задатке, који вероватно захтевају већи капацитет мозга“, рекао је еволуциони биолог Никлас Колм са Универзитета Стокхолм у Шведској, преноси „Сајенс алерт“.

Колм и његове колеге су прво претпоставили да су неки пси, које су људи узгајали за сложеније задатке попут чувања стоке или лова, развили релативно веће мозгове. Али то није био случај. Уместо тога, једини фактор који је изгледа утицао на релативну величину мозга модерних пасмина је била њихова генетска различитост од вукова.

Хипотеза друштвене интелигенције

Претходне студије су показале да апсолутна величина мозга појединих паса игра улогу у њиховом памћењу и самоконтроли, али чини се да то није довољно јак фактор утицаја на релативну величину мозга њихове пасмине.

„Можда су сложеније друштвено окружење, урбанизација и прилагођавање већем броју правила и очекивања узроковали ову промену, која утиче на све модерне пасмине“, став је етнолога Енико Кубињи са Универзитета Еотвос Лоранд у Мађарској. То је у складу с хипотезом друштвене интелигенције, односно идејом да мозак може да еволуира како би се прилагодио сложенијим друштвеним окружењима.