Шта се крије иза изненадне поруке из Хрватске да ЕУ злоставља Балкан

Хрвати нису никада били против уласка држава Западног Балкана у Европску унију јер то њима одговара с обзиром да се држе евро-америчког става по питању будућности овог простора, каже аналитичар Дејан Вук Станковић коментаришући оцену хрватског председника Зорана Милановића да је чекање држава региона на улазак у ЕУ "злостављање"

Милановић је изјавио поводом деценије ступања ове државе у Европску унију да то не сматра ни успехом ни неуспехом. Он је такође оштро критиковао покушај федерализације ЕУ и стао на страну француског председника Емануела Макрона који је недавно говорио да ЕУ треба већа аутономија.

Улазак у ЕУ подразумева и улазак у НАТО

Шлаг на тору Милановићевог говора уследио је када је рекао да чекање држава западног Балкана на улазак у ЕУ сматра "неким обликом злостављања и неодговорности" према тим земљама.

Шта се крије иза ових речи хрватског председника?

Доктор политичких наука и аналитичар Дејан Вук Станковић подсећа да Хрвати нису имали никад неки специјани отпор да све државе Балкана постану део ЕУ али напомиње да се томе не противе јер би то и њима ишло у корист.

„Хрватска нема ништа против уласка других држава са простора бивше Југославије у ЕУ али под условима који су прихватљиви такозваном колективном политичком Западу. Дакле, Србија, Црна Гора, независно Косово*, Албанија и Северна Македонија уз наравно улазак оних држава које то већ нису у НАТО. Милановић ту само репродукује нешто што је евро-амерички став по питању будућности овог простора,“ оцењује Станковић.

Није Хрватској до Србије него до себе

Из тог разлога, додаје он, ставови Милановића нису неко изненађење.

„Та порука ка добросуседству је у складу са поруком о прихватању оне геополитичке агенде коју је Хрватска спровела на свом случају. Тако да Милановић говори оно што је мање-више очекивано. Хрватској би свакако више одговарало да све земље такозваног Западног Балкана уђу у ЕУ јер онда њихова отворена питања са земљама као што је Србија постају закључена на начин који њима одговара. Тако да Милановић када о овоме говори има у ствари рационално схваћен интерес своје државе,“ објашњава саговорник Спутњика.

Станковић верује да Хрватска жели можда и неко лидерство у односу на друге државе Балкана.

„А они би себе у потпуности заштитили уколико би сви били део једног колективног система безбедности,“ закључује Станковић.

Хвалоспев о Макрону

Оно што је Станковићу запарало уши јесте Милановићев хвалоспев о Макрону., с обзиром да је председник Хрватске рекао да Макрона сматра "најкалибриранијим, најразумнијим и најпотентнијим европским лидером".

„Хрватски савезник је била и остала Немачка тако да је ово нешто што је изненађујуће,“ додаје Станковић.

Милановић је рекао и да се противи „било каквој идеји о федералној држави, о Бриселу који би надоместио Београд, Будимпешту, Беч", јер не жели да „опет имамо неки центар моћи". Такође је критиковао и мали буџет ЕУ за који је рекао да са њим може да уради „понеки мост, ватрогасни дом“.

Председник Хрватске је поновно прозвао шефа европске дипломатије Жозепа Бореља.

"Борељ је оптерећен таквим аферама да у мојој влади не би могао бити министар. Као ни (председница Европске комисије) Урсула фон дер Лајен”, поручио је Милановић.

Борељ је раније одбио захтев Хрватске да учествује у мисији "АЛТЕА" у Босни и Херцеговини, војној мисији ЕУ, а Милановић је поновио да је допис високог представника ЕУ за спољну политику и безбедност "пун лажи“.