Захарова поручује Лајчаку: Погрешно поредити Минске споразуме и усмене договоре Београда и Приштине

Поређење споразума између Београда и Приштине са Минским споразумом у основи је погрешно, изјавила је портпарол Министарства спољних послова Русије Марија Захарова, коментаришући изјаве специјалног изасланика за дијалог Београда и Приштине Мирослава Лајчака о споразумима Србије и тзв. Косова.

„Такво поређење је у основи погрешно, јер за разлику од Минских споразума, споразуми постигнути у фебруару-марту између Беогарда и Приштине су искључиво усмени“, приметила је она коментаришући Лајчакову изјаву.

Европски план за нормализацију који се намеће Србима није ништа друго до политичка декларација која не намеће странама правне обавезе, истакла је Захарова и навела да Запад упорно захтева да се та шема оствари и криви српско руководство за неиспуњавање обавеза.

Према њеном мишљењу, очигледно је да проблем није у тврдоглавости Београда, већ у штетности самог приступа, када се занемарују национални интереси Србије и промовише такозвана независност Косова, игноришући основну резолуцију Савета безбедности УН 1244.

„Покушаји бриселских функционера, укључујући Лајчака, да се ограде од Минских споразума нису убедљиви. Подсетимо, њихови гаранти били су и лидери највећих држава ЕУ – Француске и Немачке, уз подршку саме ЕУ“, нагласила је дипломата.

Захарова је подсетила да су „касније признали да су од самог почетка радили на одлагању и ескалацији украјинске кризе“.

„Да је Европска унија тражила од кијевског режима примену ‘Минска’ са истим жаром са којим сада врши притисак на Београд, трагичан развој догађаја у Украјини највероватније би се могао избећи“, рекла је Захарова.

„Упркос очигледном неуспеху њиховог посредовања у дијалогу о Косову, Брисел наставља да понавља да је ЕУ неопходна за решавање проблема у региону. Истовремено својим рукама ‘закопава’ бриселске споразуме Београда и Приштине из 2013-2015, које европски званичници већ наглас покушавају да забораве, као да нису постојали“, додала је она.

Захарова сматра да је „овде аналогија са Минским споразумима чак прикладна: у оба случаја потписани документи нису били потребни Западу да би их испунио, већ да би створио предност једној од страна. И овде и тамо последице су жалосне“.

„Испада да је, у схватању европских званичника, грубо кршење међународног права, одбацивање преузетих обавеза, дугорочно подстицање агресивне србофобије Приштине идеална западна агенда на Балкану“, оценила је она.

„Као резултат тога, косовски албански екстремисти поново су довели регион на ивицу оружаног сукоба, антисрпско насиље у покрајини достигло је критичне размере, нада у поштено дугорочно решење бледи пред очима, док се Запад по навици претвара да је ‘јединствени миротворац’. Алармантна логика, алармантне чињенице“, закључила је Захарова.

Раније је специјални представник ЕУ за дијалог Мирослав Лајчак изјавио да споразуми који су постигнути између Београда и Приштине почетком године треба да буду „водич“ за смањење напетости, додајући да се од Минских споразума за Украјину разликују по томе што је у њих укључена ЕУ.