Пре 24 године потписан Кумановски споразум

Навршавају се 24 године од 9. јуна 1999. када је потписан Војно-технички споразум на војном аеродрому код Куманова, чиме је обустављена агресија НАТО на Србију, односно Савезну Републику Југославију.

Споразум је потписан касно ноћу 9. на 10, после петодневних тешких преговора.

Потписници су били: Мајкл Џексон, британски генерал, одмах потом командант КФОР-а (до октобра 1999) у име НАТО, Светозар Марјановић генерал-пуковник Војске Југославије и Обрад Стевановић генерал-потпуковник полиције Србије, у име СРЈ.

Делегација СРЈ инсистирала је да повлачење снага Војске Југославије и полиције мора бити синхронизовано са распоредом међународних безбедносних снага на простору Косова и Метохије, под окриљем УН, како би се онемогућио безбедносни вакуум и обезбедило стабилно окружење и сигурност свих грађана на КиМ.

Представници СРЈ заступали су чврсто став да међународно безбедносно присуство мора бити искључиво под окриљем УН, како је било предвиђено мандатом Народне скупштине Србије и изјавом савезне владе.

Војно-технички споразум заснивао се на политичком документу од 10 тачака који је усвојен у Београду приликом разговора председника Слободана Милошевића, Мартија Ахтисарија и Виктора Черномирдина.

Предлог мировног плана је председнику СРЈ Слободану Милошевићу у Београд донео председник Финске Марти Ахтисари, у својству заступника ЕУ и генералног секретара УН.

Потписивању је претходила и серија преговора Милошевића са Виктором Черномирдином (1938-2010) руским дипломатом, који је био лични изасланик тадашњег председника Русије Бориса Јељцина

Мировни план је 3. јуна 1999. одобрила Скупштина Србије, као и тадашња Савезна влада.

Кључне одредбе постигнутог споразума подразумевале су: Прекид непријатељстава између НАТО формација и снага СРЈ, односно Војске Југославије и Полиције Србије, потом повлачење снага СРЈ са простора Косова и Метохије у року од 11 дана. Споразум је одредио и успостављење зоне безбедности уз административну границу са Косовом и Метохијом унутар централне Србије и Црне Горе, и то зона ваздушне безбедности, од 25 километара, и зона копнене безбедности, појас ширине пет километара. КФОР се обавезао на разоружање тзв ОВК. Прецизирани су детаљи спровођења.

Према Споразуму, међународне снаге су „овлашћене да предузимају све неопходне мере с циљем успостављања и одржавања безбедног окружења за све грађане“.

Пошто је Хавијер Солана, тадашњи генерални секретар НАТО-а, сутрадан, 10. јуна издао наредбу о прекиду бомбардовања, последњи пројектили током агресије НАТО на Србију пали су на подручју села Кололеч, недалеко од Косовске Каменице, у 13.30, и на касарну у Урошевцу око 19.35.

Био је то 79. дан НАТО агресије на Србију, односно СРЈ.

НАТО агресија на СРЈ је почела 24. марта 1999, без одобрења Савета безбедности УН.

Савет безбедности УН усвојио је 10. јуна 1999. Резолуцију 1244, а на Косово и Метохију је упућено 37.200 војника Кфора из 36 земаља, са задатком да обезбеде мир, безбедност и повратак избеглих.

Два дана потом, 12. јуна 1999. почело је повлачење снага Србије и СРЈ, а Кумановским споразумом је дефинисан рок за њихово повлачење од 11 дана. Повлачење је окончано четири дана касније.

Војску СРЈ и полицију Србије заменили су на Косову и Метохији припадници КФОР. У прво време са њима се налазио и невелики руски контингент, који је у саставу СФОР-а претходно био стациониран на простору БиХ.

Са друге стране, такозвана Ослободилачка војска Косова никада није демилитаризована.

Након повлачења југословенских снага, Срби на КИМ постали су мета честих напада и злочина. Косово и Метохију је од 1999. године напустило више од 200 хиљада Срба и осталог неалбанског становништва.

Насиље екстремних Албанаца над Србима кулминирало је 17, 18. и 19. марта 2004. када је убијено најмање 27 особа, од којих 16 Срба, док је 11 Албанаца живот изгубило у обрачуну с припадницима међународних снага безбедности. Протерано је око 4.000 Срба, уништено 935 кућа и порушено или тешко оштећено 35 православних храмова.

Споразумом из Куманова предвиђен је и повратак одређеног броја припадника особља СРЈ и Србије, што је потврђено и Резолуцијом Савета безбедности 1244. Међутим, повратак припадника особља СРЈ и Србије на КиМ никада није реализован.

Повратак војске СРЈ у Копнену зону безбедности омогућен је 2001. године, а ваздушна зона безбедности укинута је 2015. године.

Децембра 2008. године, на Косово и Метохију дошли су припадници ЕУЛЕКС, цивилне мисија ЕУ, састављене од полицајаца и судија, чија улога је, као и у случају КФОР, одређена као статусно неутрална.

Припадници Еулекса имали су мандат да спроводе активности везане за владавину права на Косову.

У саставу КФОР-а, на врхунцу, налазило се око 50.000 припадника. Данас КФОР сачињава око 4.000 припадника из 27 земаља. У актуелним приликама КФОР је једини гарант безбедности Срба на КиМ.