Одговор на Бајденове увреде: Саудијски принц помрсио Америци конце на Блиском истоку

Без обзира да ли су аутентичне или не наводне претње саудијског принца Мохамеда бин Салмана Сједињеним Државама, односи две земље су све лошији од доласка Бајдена на власт. Као „одговор на увреде“, саудијски престолонаследник је повукао потезе које су маргинализовали улогу САД на Блиском истоку, сматра Драган Бисенић.

Престолонаследник Саудијске Арабије Мохамед бин Салман припретио је Сједињеним Америчким Државама „озбиљним економским последицама“ због тога што су планирале да казне Ријад због одлуке да смањи производњу нафте, пише „Вашингтон пост“ позивајући се на тајна документа.

Саудијски принц прети Америци

Извор у Савету за националну безбедност САД изјавио је да ништа не зна о оваквим претњама Саудијске Арабије.

„Овакви документи, уопштено, представљају тренутан одраз стварности и не дају комплетну слику“, нагласио је он. Према његовим речима, Вашингтон наставља сарадњу са Ријадом и сматра га важним партнером за унапређење узајамних интереса на Блиском истоку.

Депеша америчке обавештајне службе у којој се говорило о принчевим претњама откривена је услед великог цурења поверљивих докумената на платформи „Дискорд“. Истовремено, остаје нејасно да ли су речи саудијског принца биле упућене директно америчким чиновницима или су пресретнуте помоћу електронског прислушкивања.

Бајденове увреде наљутиле кључног савезника

Тешко је рећи да ли је то веродостојно или не као и за већину докумената која су се појавила у тој серији, међутим то указује на један тренд заоштравања односа и лошијег разумевања између Вашингтона и Ријада са доласком Бајденове администрације, каже за Спутњик добар познавалац прилика на Блиском истоку и некадашњи амбасадор Србије у Египту Драган Бисенић.

Бајден је у неколико наврата изрекао оцене које је саудијски престолонаследник Мохамед бин Салман доживео као увреде, почев од тога да би направио Саудијску Арабију паријом, а на такве ствари сви арапски владари веома су осетљиви. Реч је о људима који веома држе до поштовања, частољубивости свог имена и своје династије и од тада траје то затезање односа између Саудијске Арабије и САД које је постало посебно уочљиво након кризе настале услед сукоба у Украјини.

„Пре свега, реч је била о снабдевању светског тржишта нафтом и енергентима и САД су током тог сукоба дошле у нову ситуацију да не могу даље подстицати конфронтацију са Ријадом, него је прошле године Бајден посетио Ријад. Али, и у том случају саудијски де факто владар Мохамед бин Салман показао је да има резерве према том сусрету због тога што се није лично појавио да дочека свог америчког госта. То је апсолутна реткост у америчко-саудијским односима будући да је Саудијска Арабија деценијама најважнији амерички партнер на Блиском истоку и у арапском свету.“

Тада је Бајден тражио од Саудијске Арабијe да знатно повећа производњу нафте како би се смањила цена на светском тржишту, што опет није било добро примљено на саудијској страни због тога што се тако Саудијска Арабија ставља у веома инфериорну позицију да испуњава америчке захтеве а да истовремено трпи економску штету.

Споразум са Ираном „уз нос Вашингтону“

Све даље је ишло линијом нових погоршања односа које је кулминирало нормализацијом односа између Ирана и Саудијске Арабије, ком је посредовала у последњој фази Кина, а претходно Русија. А то је изазвало велико незадовољство у САД зато што Вашингтон настоји да се врати својим утицајем у Иран и да склопи свеобухватни споразум ког је Трамп напустио 2018. године.

У сваком случају, проблеми су настављали да се множе и Саудијска Арабија се све више приближавала државама БРИКС-а, а и затражила је формално чланство у овом блоку, а онда је заједно с Русијом смањила производњу нафте што је апсолутно био потез који је ишао „уз нос Вашингтону“.

„Петројуан“ – најјачи удар на америчку привреду

Осим тога, постоје још неке тачке, суштински заиста важне, али су још увек потенцијалне зато што се нису реализовале, које би могле да се налазе иза наводних претњи америчким економским интересима, додаје Бисенић.

„Најважнија од њих је прихватање Саудијске Арабије да тргује у јуанима са Кином. То би значајно нашкодило светској позицији америчке економије, геополитичкој позицији САД и дефинитивно би довело до стварања 'петројуана'. Последњих година кад погледамо односе између ове три земље видимо да размена између САД и Саудијске Арабије континуирано пада, док континуирано расте размена између Кине и Саудијске Арабије и сигурно је да то има рефлексије и на политичке односе две земље.“

Одлука да се прихвати плаћање у јуану није једноставна и сигурно је Саудијска Арабија неће прихватити на пречац, али је то нешто о чему се заиста разговара, додаје Бисенић.

Нуклеарне амбиције Мохамеда бин Салмана

Друга ствар која произилази из помирења Техерана и Ријада јесте извесна саудијска амбиција на нуклеарном пољу, односно могућности да и Саудијска Арабија постане у једном тренутку нуклеарна држава. О томе се не говори ни гласно ни јавно, али се претпоставља да би Саудијска Арабија под принцом Мохамедом бин Салманом могла да има и такве амбиције.

„У међувремену, дошло је до више сусрета америчких и саудијских званичника, укључујући и недавни сусрет америчког државног секретара Блинкена са Мохамедом бин Салманом који су споља изгледали веома задовољно, а дали су и такве изјаве. То све говори да се Саудијска Арабија и поред свега ипак неће тако лако одлучити да напусти свој досадашњи геополитички избор, али да њему додаје још неке приоритете који мењају улогу и значај САД у политици Саудијске Арабије“, закључио је Бисенић.