Дај, бре, сними Нишку бању, то је наша химна: Биља Крстић о песмама које ударају у ноге и срце

Како је рођена Нишлијка после 20 година на свој препознатљив начин обрадила чувену „Нишку бању“ и тако вратила дуг својим суграђанима, сведочи недавно објављени концептуални албум „Биљур“ на коме се, уз „Нишку бању“ нашло још осам старих традиционалних песама заоденутих у ново музичко рухо.

Најпопуларнија етно-музичарка са ових простора Биља Крстић открива за Спутњик које су песме из богате народне ризнице овога пута изрониле из старине и поново угледале светлост дана.

„Надам се да ћемо са новим албумом „Биљур“ заиста добити још једно ново светло и заокружити читаву ову нашу причу која траје дуже од двадесет година. Разуме се, ми смо опет на извору, а управо је извор, чак и бистрик синоним за реч биљур чије је право значење горски кристал. А сви знају која је то блиставост, јасновидост. Трудили смо се да такав буде и овај албум – каже Биља Крстић за „Орбиту културе“.

Позната етно-уметница каже да су се и она и ансамбл „Бистрик“ трудили да неке песме које су познате и које су доживеле много обрада – засијају на нов начин. Тако су се на „Биљуру“ нашле ванвремене песме „ Калеш Ангјо“, „Млада Јелка љуби Јанка“, „Болна љуба, болна лежи“... Заједничко им је то што су све оне песме о женама, које су се кроз дуго време бориле за своје право гласа, право на љубав, право на живот каквим су желеле да живе.

„То су дивне, храбре, јаке жене и њихова порука је врло јасна“, објашњава Биља Крстић за Спутњик. „Свака песма има своју причу и слику. Иако су то претежно тужне песме, са тужним крајем, све те жене су на крају ипак остале хероји. Издржале су све притиске, бориле су се за то своје и на крају су ипак урадиле по свом, борећи се заиста за оно што оне желе. Било је то веома важно у оно време, а чини ми се да је важно и данас. Моја идеја је била да укажемо и на сва та прелепа старинска имена, Донка, Бонка, Јелка, Анђа… а која се данас ретко чују“.

Поред познатих јунакиња ових песама има и оних безимених чија судбина није мање занимљива.

„Једна од тих безимених је жена опевана у дивној песми са Косова „Болна љуба, болна лежи“. Радује ме што видим да су је и млади људи открили и да је певају у културно-уметничким друштвима. Упркос томе што је реч о песми веома захтевној и за искусне извођаче зато што се пева у даху“, открива Биља и додаје да многе приче говоре о женском, али и о националном идентитету, попут „Калеш Ангје“.

„Све те старе песме имају нове аранжмане, дивне оквире који их стављају у ово наше данашње време. Њима се обрише прашима са тих старих пожутелих слика, добију нови сјај у овом времену. Е, то је велика уметност. Чувени мађарски етномузиколог и композитор Бела Барток каже да нема тежег задатка него ставити пред композитора традиционалну композицију да је обради и стилизује. То могу само мајстори. Много је важно да кажем то колико је Мики Станојевић успео да свакој песми коју је обрадио да нешто потпуно ново, а да истовремено сачува у њој све оно што је важно и карактеристично за песму. Ти аранжмани су као неки вео који лелуја око тих старих тонова.“

О томе сведочи и песма „Кад ја пођох на Бембашу“ која је, како каже наша етно-музичарка, кренула као из неке музичке кутије, као сећање на једно време, да би потом музички вешто прешла у ово наше, данашње.

„Чини ми се да смо све добро ујединили, нема ничег што се посебно издваја или да је у другом стилу. Овде има свих елемената – од уметничке музике, преко фолклора, попа, рока, до џеза. Све смо то спојили у овом албуму.“

За то стапање били су потребни и врхунски музичари, некадашњи и актуелни чланови „Бистрика“, међу њима и контрабасиста који је за потребе снимања дошао из Беча где живи и ради.

„Неша Василић је врхунски џез музичар, који је иначе и мој Нишлија. А моје Нишлије ми већ годинама говоре `Добро, бре, Биљо, снимаш све те песме и одлично певаш и влашке и румунске и бугарске и грчке, али где је Нишка бања? Немој да чекаш него уради је, то је наша химна.` И, ето, урадила сам вокални аранжман, Неша је урадио контрабас а Мики Станојевић комплетан аранжман.“

Управо је „Нишка бања“ освојила трећу награду у категорији „Најбољи world music сингл, у организацији One World Music Radio из Енглеске, радио станице специјализоване за world music.

„Мени је то веома значајно јер је реч о радију који се доста слуша и који је значајан за све музичаре, без обзира на правце којима припадају. Оно што ме посебно радује је то што је на овој предложеној топ листи „Бистрик“ једини са Балкана. И драго ми је што је то баш „Нишка бања“, јер то је мој терен, мој завичај, то је та вибрација.“

Биља Крстић истиче да је и даље забавља то што је свету посебно занимљив ритам Балкана, ти наши мешовити ритмови који многима нису баш лако разумљиви.

„Ти наши ритмови су им занимљиви и необични, они су нешто што их помера. Сећам се да су – представљајући нас у Бразилу - својевремено рекли да музика Бразила удара у ноге, а да музика Биље Крстић и `Бистрика` удара – у срце. Мислим да је то најлепши комплимент који је `Бистрик` икада добио.“

(Цео интервју са Биљом Крстић погледајте и видео прилогу)