48 сати српског сна

„Добар је тренутак да будете Србин“, рекао је Никола Јокић после освајања шампионског прстена НБА лиге са Денвером. Не само због његовог историјског успеха, већ због тога што је само два дана пре њега Новак Ђоковић подигао 23. Гренд слем трофеј у каријери. За 48 сата читав спортски свет био је обојен у боје српске заставе.

Када је Новак Ђоковић 2006. године освојио прву титулу у Амерсфурту, Никола Јокић имао је само 11 година и био је дечак који је у Сомбору тражио екипу за баскет.

Обојица су сањали исти сан и сваки дан, свако на свој начин размишљали о томе како се постаје шампион. Новак је први крчио тај пут и најпре покушавао да објасни свету одакле долази.

Српску тробојку поносно је истицао у сваком граду у ком се појавио, а онима који би о Србији причали погрешне приче запушавао је уста говорећи о томе колико се напатио да би дошао на врх јер је његова земља бомбардована.

Док је Новак правио сам ту стазу која је најпре била саткана од трња које је требало скинути, Никола из Сомбора је све више растао и сазревао, а потом се и озбиљније посветио кошарци.

После три године у Меги Никола је 2015. као 41. пик са драфта изабран од стране Денвера, управо та година била је једна од најуспешнијих у Новаковој каријери када је освојио чак 11 титула и то три Гренд слема и седам Мастерса.

Осам година требало је Јокићу да од Денвера направи своје краљевство чији је био краљ, све бољи и бољи из године у годину. Претходне две године добијао је звање најбољег кошаркаша НБА лиге, док је морао да се суочава са бројним критикама само зато што искаче из калупа.

Како ништа није случајно, претходне две године Новак такође ређа титуле и носи звање најбољег тенисера света, али се суочава са још тежим оптужбама и критикама због одлуке да се не вакцинише. Упркос томе и забранама да игра најпре у Аустралији,а потом и у Америци остао је у тениском врху.

Почела је 2023. година, а српски Џокери наставили су да ходају путем успеха који је годинама раније од трња ослободио Ђоковић. Међутим, колико год га Новак очистио, неко трње остало је сакривено па је покушало да омета момка из Сомбора.

Америка је пустила то трње јер никако није желела да по трећу годину узастопно МВП буде један Србин, и на крају није био. Титула је отишла у руке Џоелу Ембиду.

Новак је у Аустрији дошао до 22. Гренд слема и изједначио се са Рафаелом Надалу по броју Гренд слем трофеја, али је за већи део јавности Шпанац остао заједно са Федерером испред Новака ако их упитате ко је највећи тенисер свих времена.

Да су тада Новак и Никола имали бројеве вероватно би један позвао другог и рекао тајну лозинку „српски инат“.

Иако Ђоковићу поново није допуштено да игра у Америци тамо је његову част бранио Јокић који је са Денвером почео да прави чуда. Нагетси су постали озбиљан кандидат за титулу, а кошаркашки мајстор из Сомбора обарао је рекорде и писао историју из утакмице у утакмицу.

Неко од одозго трудио се да још једном намести датуме и обрадује Србију која је доста патила у последње време. Никола и Новак као родитељи емотивно су тешко поднели два масакра која су се догодила у Београду и околини Младеновца. Обојици је било тешко да говоре о тој теми, али су обојица наставили у својим срцима да носе саосећање са сународницима.

После 40 дана Никола је играо финалну серију НБА лиге, Новак се у исто време борио за 23. Гренд слем. Обојица су јурили историју и бесмртност. Поново је српски тенисер морао да „повуче ногу“ па је тако први играо финале Ролан Гароса у ком је успео да слави и тако и званично постане највећи свих времена, јер сада бројеви не могу да лажу.

Само 48 сати касније Никола је имао меч лопту са Денвером који је против Мајамија водио 3:1. Српски ас искористио је прву шансу и на домаћем терену донео је Денверу прву титулу у историји тог клуба.

„Истина је када кажу да смо небески народ“, рекао је Новак после освајања Ролан Гароса и чини се најбоље описао не само свој успех него и успех који је два дана касније направио Јокић.

Један другог су бодрили и подржавали, један другом су били инспирација и мотивација, а обојица су главни извор енергије нашли у својим породицама.

Оно што је у српској традицији стуб сваке куће, породица, било је двојици највећих српских спортиста мотив више и снага која их је одвела до историје. Париз је морао да слуша „Боже правде“, а Америка које је бранила Новака морала је да гледа развијене српске тробојке у Денверу.

Српски Џокери покорили су два континента за два дана, а обојица су симболи правих вредности. Љубав према породици и својој земљи је оно што их инспирише.

Хвала вам, Џокери!