Узнемирење за бриселску бирократију: Буде се снажне антикијевске снаге широм Европе

Значајан раст рејтинга „антиукрајинских снaга“ у Словачкој и Аустрији, уз јачање Алтернативе за Немачку узбудило је бриселску бирократију. Мада је тешко очекивати да ће те снаге убрзо преузети власт у својим земљама, приметно је јачање суверенистичких опција у ЕУ што озбиљно нарушава трансатлантско јединство, сматра Александар Митић.

Раст рејтинга „проруских“ партија у земљама Европске уније изгледа да је озбиљно забринуо бриселску бирократију. Бриселски портал „Политико“ данима пише о расту проруских снага у земљама ЕУ, називајући аустријског политичара Херберта Кикла, лидера Слободарске партије, „проруским и антиамеричким теоретичаром завере“.

Исти портал јадикује и због Словачке проруске партија Смер, чији је лидер бивши премијер Роберт Фицо који води у анкетама у сусрет ванредним изборима заказаним за септембар и подсећа да је обећао да ће, уколико буде изабран, прекинути војну подршку Украјини. Осим тога, ових дана је у западним медијима јако популарна кукњава због раста рејтинга Алтернативе за Немачку (АфД) која је постала друга најјача странка у водећој земљи ЕУ.

Повратак оклеветаних – последица сукоба у Украјини

Очигледан је значајан раст евроскептичних странака које су критичне према западном приступу сукобу у Украјини, односно заступају један наратив за који би многи на Западу рекли да је проруски. Такав је случај и са АфД и са Слободарском партијом и партијом Смер, каже за Спутњик Александар Митић из Института за међународну политику и привреду.

Ове три партије су и у прошлости заступале наратив који је био прилично евроскептичан и проруски и због тога су се често налазиле под озбиљним критикама, смештане су им разне афере како би се подрио њихов ауторитет и легитимитет, али су се ипак вратиле на лидерске позиције што је многима изненађење.

„У ове три земље постоји значајно незадовољство које је у односу на све што је било раније додатно ојачано последицама сукоба у Украјини“, истиче Митић.

Раст АфД и „Слободара“ због краха привреде и одустајања од неутралности

Немачка која је до скоро била неприкосновена економска сила ЕУ практично је одсекла себи сигурну економску будућност тиме што се одвојила од руских енергената, а неизвесност која постоји унутар немачког друштва сасвим сигурно се рефлектовала и на рејтинг странака.

Зато је данас АфД друга најјача партија у Немачкој, као и партија са највећим растом, док су у паду странке које се највише залажу за војну помоћ Украјини, Зелени пре свих, објашњава Митић.

🇩🇪 Germany Federal Election | GMS poll:

CDU/CSU — Centre-right: 29% (-2)
AfD — Nationalist: 19% (+4)
SPD — Centre-left: 18% (-1)
GRÜNE — Green: 15% (-2)
FDP — Liberal: 7% (+1)
LINKE — Left-wing: 4%

Fieldwork: 31 May-5 June 2023
Sample size: 1,001 pic.twitter.com/buZf0inEq4

— European Insider (@Europa_Insider) June 6, 2023

Што се тиче Аустрије, ту је важно и питање миграција јер је у последњој години порастао број азиланата, а то је тема која је изузетно важна и она је такође довела до јачања Слободарске партије.

„Слободарска партија веома је критична и према политици власти у Бечу које су, без обзира што је Аустрија неутрална држава, дале прилично снажну подршку званичној западној политици у Украјини. Подсећам да је Слободарска партија пре два месеца напустила парламент у тренутку кад је Зеленски требало да се обрати сматрајући да се тиме крши прокламована аустријска неутралност“.

Словачка руши „трансатлантско јединство“

Кад је реч о Словачкој, прилично је велико изненађење што се вратио Роберт Фицо након пет година јер је био отеран са власти након једног прилично контроверзног случаја, иако је и тада био популаран.

Очекивало се да ће бити јако тешко да се врати на лидерску позицију али је то успео на једном евроскептичном наративу који је критичан према Бриселу, НАТО, сукобу у Украјини, односно према званичној, прилично антируској политици Словачке. У Словачкој постоји значајан део становништва који се не слаже с том политиком што се може видети по истраживањима јавног мњења где 40 одсто Словака сматра да би требало престати слати оружје Украјини.

Остало је још пар месеци до избора у Словачкој у септембру, међутим, изгледа да ће Смер, партија Роберта Фица, највероватније успети да заузме лидерску позицију, али је тешко очекивати да ће моћи да формира владу, иако ни то није немогуће, сматра Митић.

„Мислим да ће сви радити на томе да Фицо не успе да формира владу зато што се сматра на Западу да би то могло да уруши то трансатлантско јединство. Незадовољни су и либерали, односно председница Словачке, јако су незадовољни и у Прагу, а знамо да у Чешкој имамо једну изузетно јастребовску и неолибералну владу која потпуно следи најрадикалније антируске потезе. Њима се не допада то што Словачка, која је увек била блиска Чешкој, има потенцијал да промени своју политику. Ако на све то надовежемо и веома чврсту власт коју има Виктор Орбан у Мађарској, чињеница је да су сви ови индикатори нека врста аларма и знака за узбуну у Бриселу, али пре свега у Вашингтону“.

Орбан и савезници – озбиљан проблем за јастребовску коалицију

Херберт Кикл, лидер Слободарске партије Аустрије обећао је да ће искористити вето Аустрије у Европском савету да поништи „бесмислене“ санкције Русији. Према Митићу, вето је увек могућност која постоји, међутим јако тешко ће то бити изводљиво. Претходно би требало сачекати да се направи владајућа коалиција, јер је тешко очекивати да би Слободарска партија могла сама формирати владу.

Међутим, сама чињеница и претња да може нешто тако да се деси узнемирава и Брисел и Кијев. У случају Орбана видели смо да кад постоји власт која је спремна да чврсто брани своје ставове, она може много да утиче на политику ЕУ, можда не фундаментално стратешки, али може у тактичком смислу, сматра Митић.

Уколико би се десило да Орбан добије савезнике у Бечу и Братислави то би већ био један блок земаља који би могао представљати врло озбиљан проблем за Брисел и за доминацију „јастребовске, америчко-британске, пољске и балтичке политике“.

„Антиукрајински тренд“ у најважнијим државама ЕУ

Кад је реч о евентуалном буђењу „проруских снага“ у другим земљама ЕУ, Митић каже да смо видели у неким државама где су постојале могућности за промену политике, као на пример у Италији, да под снажним притиском пре свега САД, таква политика није успела да заживи.

С друге стране, у Француској увек постоји велики потенцијал за јачање суверенистичких опција изузетно критичних према званичном западном наративу и ту су после свих протеста против Макрона могуће промене, што би се наравно рефлектовало и на геополитичкој сцени.

„Тако да имамо неке од најважнијих држава ЕУ у којима постоји један такав тренд. Имамо и веома занимљив случај Пољске, без обзира што Пољска има веома чврст антируски став, али имамо и коалицију 'Конфедерација' која је прилично критична према дешавањима у Украјини. То је коалиција која у овом тренутку можда није доминантна, али је значајно порасла и у неку руку представља један другачији поглед од оног ког смо навикли да чујемо из Варшаве“, закључио је Митић.