Москва: Курти наставља са великоалбанском реториком — претња интегритету балканских земаља

Изјаве тзв. премијера самопроглашене републике Косово Аљбина Куртија о значају уједињења свих Албанаца доводе у питање територијални интегритет Грчке, Северне Македоније, Србије и Црне Горе, изјавила је портпарол руског Министарства спољних послова Марија Захарова.

„Одуговлачење и недостатак воље у косовским пословима препуно је заоштравања старих претњи. Курти је, између осталог, наставио своју великоалбанску реторику – недавно је изјавио да не заборавља на ‘значај уједињења’ свих Албанаца, док је кључни циљ странке коју води диктиран ‘недовршеним пројектом Призренске лиге’. Тиме се фактички доводи у питање територијални интегритет Грчке, Северне Македоније, Србије и Црне Горе, будући да такви планови предвиђају отцепљивање њихових подручја насељених Албанцима са накнадном интеграцијом у јединствену целину“, наводи се у коментару Захарове, објављеном на сајту руског Министарства спољних послова.

„Ово је изузетно алармантан сигнал, који сведочи о правим намерама Приштине, њеном инстинском односу према безбедности и неповредивости граница на Балкану“, нагласила је Захарова.

Захарова је додала да су потребни хитни и одлучни кораци да се Приштина врати у нормалан дијалог са Београдом.

„У светлу лажног негодовања Запада због понашања привремених приштинских органа, косовски ‘премијер’ Аљбин Курти показује неспособност да направи макар и драмску паузу у континуираном насиљу над исконско српским становништвом. Очигледно је да је бескорисно преговарати са покрајинским ‘властима’, испоставља се да су све њихове наизглед мировне иницијативе – лажне“, рекао је дипломата.

„Потребни су хитни и одлучни кораци да се Приштина врати у нормалан дијалог са Београдом на основу Резолуције 1244 Савета безбедности УН. Време не иде у прилог миру и стабилности у региону“, закључила је она.

Призренска лига је организација настала 10. јуна 1878. године у јеку албанског националног препорода. Основана је у Призрену за супротстављање одлукама Берлинског конгреса, према којима су неке територије Османског царства предате Црној Гори и Грчкој. Овај корак изазвао је негодовање у областима које су насељавали Албанци. Новембра 1878. Призренска лига је тражила аутономију за поменуте територије, а 1881. године прогласила се за привремену владу. Међутим, отоманска влада успела је да победи слабо наоружане Албанце и нанесе коначан пораз лиги.