Неко мути воду: Тешко је очекивати позитиван исход састанка Београда и Приштине

Скептичан сам по питању теме која би могла да буде на састанку Приштине и Београда који најављује Брисел за идућу недељу, а још мање сам уверен по питању искрености у залагању западног света и ЕУ када је реч о критикама које су упутили Аљбину Куртију да смири кризу на северу Косова и Метохије.

Ово је размишљање др Зорана Миливојевића, дипломате и бившег амбасадора, по питању позива високог представника ЕУ за спољну политику и безбедност Жозепа Бореља упућеног председнику Србије Александру Вучићу и премијеру привремених приштинских институција Аљбину Куртију на разговоре у Бриселу следеће недеље.

Чудне „политичке вода“ теку Ибром

Миливојевић такође као разлог за свој скептицизам наводи и чињеницу да су на адресу Куртија стигла писма Америке, Британије и Европске уније у којима га упозоравају да не игнорише раније дате препоруке ЕУ, САД и Велике Британије за деескалацију ситуације на северу Косова.

„Србија је наравно увек спремна на дијалог, међутим, уколико тај дијалог не буде добро припремљен и ако се на на столу не буде нашла тема која је круцијална за даља дешавања а то је формирање ЗСО, онда не видим сврху тог састанака. Само разговор о томе може да доведе до неког помака,“ каже Миливојевић.

С друге стране, он сматра да су мере које предузима Европска унија према Приштини као неку врсту казне веома благе с обзиром на дешавања и понашање Куртија.

„Тачно је да ЕУ овим показује да жели да преузме неку иницијативу, али не верујем у неки успех свега тога, управо из наведених разлога. Међународна заједница има механизме и на терену - ту мислим на међународне цивилне и војне мисије да Куртија натера да поступи по предлогу који су му они лично дали и који би водио ка деескалацији сукоба, а они то не користе, већ остављају простор да на неки начин „маневришу“ ситуацијом по потреби,“ сматра саговорник Спутњика.

Неко чува леђа Аљбину Куртију

Према његовим речима, сви међународни актери по дефолту кривицу за сва дешавања приписују обема странама, иако у овом свему нема никакве кривице Србије и Београда, већ искључиво Куртија и његовог начина понашања.

„Приштина је та која није послушала препоруке ни Америке ни ЕУ да повуче своје безбедњаке из зграда општина на северу Косова, да се албански градоначелници изместе из тих просторија и да се распишу нови избори за ове четири српске општине на којима ће учествовати и Срби. Уместо тога Курти је донео сопствена правила за деескалацију у пет тачака у којима се фактички у свим тачкама осврће хапшења и прогон Срба!“ истиче Миливојевић.

По мишљењу нашег саговорника, Курти не игра ову игру сам и то, како тврди, говори и његово његово понашање и наступ.

„Ко му чува леђа не бих да нагађам … Али врло је необично да он не реагује ни на једну од прозивки које је добио од својих партнера,“ закључује Миливојевић.

Борељ опет позива обе стране на смиреност

Борељ је навео да позива обе стране на смиреност, јер се ситуација на северу Косова погоршава из дана у дан. Борељ је подсетио Куртија да се од њега тражило да моментално, без одлагања обустави све полицијске операције у близини општинских здања на северу Косова и да нареди повлачење снага специјалне полиције са тих локација, што Курти није урадио.

У међувремену, немачки амбасадор на Косову и Метохији Јорн Роде изјавио је да је изненађен због тога што премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти игнорише препоруке ЕУ, САД и Велике Британије за деескалацију ситуације. Роде је у интервјуу за Коху истакао и да се стабилно окружење на КиМ не може постићи без оснивања Заједнице општина са српском већином, на чије се формирање чека већ 10 година, а што се може спровести заједно са европским предлогом.

Детаљи предстојећег састанка Курти-Вучић, биће накнадно објављени, саопштено је у Бриселу.