Хоће ли лидер Покрета Европа сад добити миг са Запада

Сасвим је могуће да ће лидер Покрета Европа сад Милојко Спајић добити миг са Запада да пусти у нову владу и представнике блока за будућност Црне Горе, каже за Спутњик новинар Младен Стојовић коментаришући могуће постизборне опције за формирање владајуће већине.

Имајући у виду да ће мањински народи имати чак десет посланика, истиче Стојовић, дјелује му неприхватљиво блокирање уласка у извршну власт представника коалиције За будућност Црне Горе (ЗБЦГ), за коју гласају готово искључиво Срби.

„Лидер покрета Европа сад Милојко Спајић, који је виђен као нови премијер, поручио је да неће правити владу са ДПС-ом и УРА-ом. Он, међутим, ниједног тренутка није рекао да рачуна на ЗБЦГ, а јасно је да су Демократама отворена врата ако хоће да се одрекну савеза са Дританом Абазовићем са којим је Спајић имао конфликт због афере Де Квон“, образлаже Стојовић, имајући у виду случај ухапшеног па пуштеног јужнокорејског „краља криптовалута“ који је, према тврдњама Абазовића, финансирао ПЕС.

Одлука Спајића биће провјера државног суверенитета

Остаје да се види, да ли је у честим састанцима са Габријелом Ескобаром Спајић добио препоруку да се мане формирања владе са ЗБЦГ за коју, како истиче Стојовић, гласају грађани са нескривено проруским ставовима.

„Улазак представника свих мањинских листа у Владу је извјестан. Европа сад са њима има 34 посланика и недостају јој за формирање Владе још седам. ДПС, при том, нуди мањинску подршку. Ако би, по директиви са Запада, рецимо, Бошњачка странка рекла да неће у владу са ЗБЦГ, наводећи разлоге из оног излизаног репертоара који је наметнут споља као стандард, онда би Спајић вјероватно морао да иде у том правцу. То би био увод у нестабилну владу и нову велику кризу која би појела ПЕС, и разбуктала старе националне страсти. Многи вјерују да је управо због тога, преко локалних партнера са Запада, креирана алтернатива за проруско-српски политички блок у Црној Гори. Како се у томе није успјело, имаћемо провјеру државног суверенитета јер Спајић зна да избјегавање постизборног савеза са коалицијом ЗБЦГ, макар и скривено иза ставова Бошњачке странке, можда и албанских листа, не води у стабилизацију”, каже Стојовић.

Он истиче да је могуће да ће добити миг са Запада да пусти у владу представнике ЗБЦГ, а да Демократама компензира одсуство из Владе како је било и 2020. функцијом предсједника Скупштине, на коју би се вратио Алекса Бечић.

„Ово су комбинације уколико не дође до помирења ПЕС-а и УРА-е, у које сумњам. У смјештању покрета УРА у опозиционе клупе било би поетске правде, јер је овај покрет директно одговоран зато што смо имали три године владу без реалне и континуиране подршке парламентарне већине. Воља народа исказана на изборима је, коначно, таква да у Покрету УРА не би требало да се осјећају оштећеним уколико заврше у опозицији. Тиме не оспоравам неке добре ствари које је одлазећи премијер Дритан Абазовић урадио у минулом периоду. То, наравно, није разлог да се одустане од елементарних демократских принципа да власт врше они који су добили повјерење грађана“, каже Стојовић за Спутњик.

Мала излазност одраз разочарања грађана у политичаре

Наш саговорник у осврту на изборе констатује и да је мала излазност открила огромно засићење грађана од политичке позорнице са које је 2. априла сишао вишедеценијски лидер Демократске партије социјалиста.

„Било је очекивано да одлазак Ђукановића, макар и само формалан, смањи интересовање грађана за учешће у изборном процесу, али не баш и да се одмах деси најмања излазност у савременој историји вишепартијског система. Општа је оцјена да је на то утицала афера са краљем криптовалута Де Квоном у коју је, монтирано или основано, сазнаћемо у наредним недјељама, био укључен лидер Европе сад, од недјеље водећи политички субјект у Црној Гори - Милојко Спајић. Мој лични утисак је, међутим, да је на то више утицало разочарање грађана у црногорски политички систем, у непоштовање основних демократских начела, што је била девијација за коју се вјеровало да нестаје са падом Ђукановића и ДПС-а са власти“, наводи Стојовић.

Међутим, како каже, десило се то да је настала дуготрајна политичка фарса у којој лидер партије која ужива подршку грађана од око пет одсто, контролише све кључне позиције и то чини захваљујући дилу са ДПС-ом, а потом је после готово годину оборена гласовима управо ДПС-а и садашњег коалиционог партнера Абазовића - Демократа.

„Економска ситуација по грађане у том периоду, реално, није постала лошија, и то понајвише захваљујући томе што 10 одсто становништва у Црној Гори чине доброплатежни држављани Русије и Украјине који пуне буџет као да је шпиц туристичке сезоне током цијеле године. Упркос томе, јавило се огромно незадовољство грађана због перцепције да неко злоупотребљава рупе у систему да би опстајао на власти без подршке народа за то“, поручује Стојовић.

„Храбро се броји“ платила туђе гријехе

Наш саговорник каже да је то утицало на слаб резултат коалиције „Храбро се броји“ (Демократе, Ура).

„Не говорим о слабом резултату у процентима већ броју грађана који је подржао ову листу. Демократе су претходно изгубиле популарност коју су уживале рецимо прије три године, због појаве покрета Европа сад који је нудио атрактивније лидере и имао много квалитетнију комуникацију са јавношћу“, сматра Стојовић.

Кад је реч о резултату ДПС-а, како каже, они плаћају цијену заробљавању институција од стране једног човјека и његове фамилије и свим оним аферама које то потврђују.

„На лош резултат ДПС-а је утицало и то што није било ангажовања исељеника али и то што су неки „традиционални партнери“ препознали да ова партија нема перспективу па су се окренули себи - прије свега ту мислим на Бошњачку странку која је освојила близу 7 одсто гласова као мањинска странка народа који по последњем попису чини 8,65 одсто становништва ове државе”, истиче Стојовић.

Ни ПЕС није остварио очекивани резултат

Он додаје да је пад, у односу на резултате првог круга предсједничких избора и пројекције о подршци од око 35 па и више процената, имала и новоформирана Европа сад, што потврђује очекивања да овај покрет неће бити у стању да, без изграђене партијске инфраструктуре, дуго држи подршку на нивоу оне какву је некада имао ДПС.

„Од главних учесника најмање незадовољства оствареним резултатом могу да имају у коалицији За будућност Црне Горе, коју су крунили у минулом периоду што новоформираним савезима и покретима, што наративом да овај блок не може да буде дио власти због односа према Косову, неодрицања од проруских емоција и инсистирања на томе да је главни савезник Црне Горе Србија, са чим се иначе по више анкета слаже најмање пола грађана Црне Горе. Овај „крњи ДФ“ се показао прилично отпорним на непрекидне ударе НВО сектора финансираног са Запада, медија који уживају финансијску подршку са Запада и медија који су под контролом дубоке државе Мила Ђукановића“, увјерен је Стојовић.

Двије мање листе које су рачунале готово искључиво на гласове грађана српске националности освојиле су, подсјећа он, укупно 4 одсто гласова (Правда за све 2,8 и Народна коалиција 1,2), чиме су три мандата по Донтовом систему подијељена Европи сад и ДПС-у које ти гласачи никада не би подржали.

„Из коалиције ЗБЦГ овај пут нису водили кампању против ових малих листа, што би у неком следећем кругу гласања могло да привуче све ове расуте гласове у један збор. Ако буду направили неки рибрендинг и истурили на прву линију „фронта“ још младих лица које иначе конституенти овог блока имају, могу са више оптимизма да чекају следеће изборе, иако су они центри моћи који покушавају да смање снагу овог блока препознавали неосновано као главне губитнике управо коалицију За будућност Црне Горе“, поручује Стојовић за Спутњик.

Истиче да је за многе највеће изненађење учинак СНП-а који је у коалицији са Демосом прескочио цензус. Разлог томе је у инфраструктури ове партије која је у неким градовима на малој излазности донијела одличне резултате.

„Мала излазност омогућила је мањинским листама да остваре максималне резултате због модела позитивне дискриминације, па ћемо у парламенту имати чак 10 посланика ових листа - 6 бошњачких, три албанска и једног хрватског представника. То у преводу значи да ће мањински народи имати знатно већи број посланика у парламенту него што припадника ових народа има пропорционално у Црној Гори, јер на осталим листама има доста припадника ових националних заједница“, закључује Стојовић.