Крупан корак ка разбијању БиХ: Српска има одговор на пузећи државни удар

Уколико скупштина Републике Српске у уторак усвоји Закон о непримењивању одлука Уставног суда БиХ, биће то адекватан одговор на пузећи државни удар те институције, сматра политички аналитичар Анђелко Козомара.

Председник Републике Српске Милорад Додик саопштио је да Уставни суд Босне и Херцеговине има рок до петка у подне да укине одлуку којом је избрисана одредба о Правилу о одлагању седница те највише правосудне институције ако јој не присуствују најмање троје судија.

Додик је рекао да ће заказати посебну седницу Народне Скупштине Републике Српске у уторак 27. јуна, на којој ће бити донет Закон о непримењивању одлука Уставног суда БиХ на простору Српске.

Рок који је Додик поставио је, у међувремену, истекао без промене става Уставног суда.

Уставни суд крши Дејтонски споразум

Република Српска је годинама упозоравала на проблематичне одлуке Уставног суда БиХ, почевши од оних које се тичу заставе и грба РС, до најновије одлуке о државној имовини, каже за Спутњик политички аналитичар из Бањалуке Анђелко Козомара.

Уставни суд се није освртао на упозорења стручњака за Уставно право који тврде да није надлежност Уставног суда да одлучује о неким питањима која задиру у Устав БиХ који је прописан Дејтонским мировним споразумима.

„Они су се издигли изнад Дејтонског споразума и доносили су одлуке којима су мењали кључне одредбе тог мировног споразума. Годинама се Република Српска трудила, покушавала, упозоравала да тако нешто није прихватљиво, да ће морати да реагује и, ево, сад се то догодило после најновије одлуке да суд може да доноси пуноважне одлуке без иједног судије из Републике Српске, што је драстично кршење Дејтонског мировног споразума,“ каже Козомара.

Одговор на пузећи државни удар

А према Дејтонском мировном споразуму, Срби у свим институцијама БиХ па и у Уставном суду морају имати свој глас, истиче Козомара.

„Овај закон који Република Српска планира да усвоји је одговор на такву самовољу, на такав пузећи државни удар којег су извршиле бошњачке и стране судије у Уставном суду и он ће бити вероватно одбачен од амбасада најмоћнијих земаља Запада које у Босни одлучују о свему па и о законима, о животу и смрти, о уређењу земље. Он ће бити од њих одбачен али ће се направити сигурно један крупан корак напред у разбијању државне заједнице БиХ.“

РС има све предуслове да напусти ту заједницу и да одбије да живи у таквом друштву и уређењу које не личи ни на једну другу државу у свету, додаје Козомара.

Почетак краја БиХ?

Наш саговорник истиче да је то „почетак краја БиХ“, али да је тај крај та државна заједница заслужила много раније. Било је разних одлука, не само Уставног суда него и високих представника који су себи давали за право да мењају Дејтонски мировни споразум, додаје Козомара и подсећа да је Републици Српској одузето више од 80 надлежности које је по Дејтону имала.

Високи представници у БиХ су се понашали протекторски и диктаторски и тако доказивали да БиХ нема никакав суверенитет, већ да је суверенитет у амбасадама земаља Квинте, каже овај аналитичар, постављајући питање да ли ако се тако нешто у другом ентитету прихвата, то значи да је дошло време за разлаз.

„Примера ради, Уставни суд донесе одлуку да државна имовина у РС треба да буде власништво заједничких органа БиХ, а у Дистрикту Брчко – власништво Дистрикта Брчко. То је невероватан нонсенс, то је нешто што здрав разум не може да прихвати. Такав однос може да натера РС да покуша да нађе излаз из ове ситуације радикалним мерама као што је напуштање те државне заједнице“, закључио је Козомара.