И кад нема човечанства има човека: У Андрићграду одржане Видовданске свечаности /фото/

Желим да истакнем колико је за мене важан Иво Андрић посебно роман „На Дрини ћуприја“, за мене који сам архитекта, и да кажем колико сам узбуђен што ћу уживо моћи да видим тај мост чија се лепота још више уздигла тиме што је он јунак једног књижевног дела, казао је италијански писац Сандро Веронези.

Веронези се тако захвалио на „Великој награди Иво Андрић“ која му је данас у Андрићграду уручена за целокупно дело

Видовданске свечаности које су у једином граду на свету изграђеном у славу једног писца, Андрићграду, почеле литургијом у Цркви светог Лазара и мученика, као централни догађај имале су уручење угледне књижевне награде са именом нашег нобеловца. Поред Веронезија, истоимена награда припала је и песнику Енесу Халиловићу за збирку „Секвоја“.

У присуству председника Републике Српске и бројних личности из политике и културе, госте је на почетку свечаности у Андрићевом институту поздравио оснивач Каменграда, Емир Кустурица.

Говорећи да је „Велика награда Иво Андрић“ једина интернационална књижевна награда у југоисточној Европи, Кустурица је подсетио присутне на причу из средњовековног руског житија у којој се каже да „историја постоји, али она очас може да нестане, али човек не може да нестане никада. И кад нема човечанства има човека и то не увек“.

Говорећи о односу према Андрићевој прози, о снази његове поруке да је „камен невин а да су кривице људске“, Сандро Веронези је истакао маестралност дела нашег нобеловца и то колико је Андрић био инспиративан за његов књижевни рад. Такође, открио је да узбуђење дугује и чињеници да се налази пред још једним маестром – Емиром Кустурицом.

„Осим што је велики мајстор, за мене је Кустурица старији брат. Његова дела од самог почетка била су унутрашња открића, била су попут обзнана, капија које су се отварале, спознаје света, спознаје илузије и фантастичне заоставштине коју нам поклања детињство – а ми смо склони да протраћимо и спискамо то благо, како бисмо постали тзв. нормални мушкарци и нормалне жене. Кустуричини филмови су ме научили да компонујем онолико колико ме је томе научиила и велика архитектура: научили су ме да никад не тражим нормалност, већ да се препустим нагињању тамо и вамо, и да је то једина могућност да се нађе - чудо хармоније. Оне хармоније која награђује вашу храброст да прихватите неуравнотеженост“, објаснио је Веронези.

Емир Кустурица и Енес Халиловић у Андрићграду

© Sputnik / Дејан Симић

Награђени песник Енес Халиловић открио је да и даље трепти кад види да људи препознају његове песме.

„Бити за живота препознат као песник велика је срећа“, казао је Халиловић и као део свог обраћања прочитао необјављену песму „Разгледнице из Месопотамије“.