Еврозона у рецесији –затишје пред буру

Рецесија у еврозони коју је недавно потврдио Евростат само је затишје пред буру која ће трајати све док се не зауставе инфлација и рат у Укарјини и та економска катастрофа може да проузрокује и политичку, сматра економиста др Мирослав Јовановић.

Да еврозона, а са њом и ЕУ немају чему добром да се надају указује и најновија прогноза Европске централне банке (ЕЦБ) да ће инфлација предуго остати на високом нивоу.

Управни савет ЕЦБ-а је, како је саопштено, одлучан у намери да благовремено сузбије инфлацију на 2,0 одсто. Процењено је, међутим, да ће просечна инфлација у еврозони у овој години бити 5,4 одсто, у идућој ће пасти на три процента, а тек у 2025. години би се зауставила на 2,2 одсто.

Отуда су пре недељу дана ступиле на снагу нове каматне стопе пошто је ЕЦБ поново, осми пут заредом, подигла референтну каматну стопу за 25 базних поена, на 4,0 одсто. Она је сада сада највиша од 2008. године и тадашње велике финансијске кризе.

Према најновијим подацима Евроостата, еврозона је и званично у рецесији јер је привредни раст у чланицама ЕУ које за валуту имају евро у последња квартала био у минусу од 0,1 одсто.

Раст на нивоу статистичке грешке

За разлику од еврозоне, коју већином чине најстарије и најјаче чланице ЕУ, економија укупне Униије је забележила благи квартални раст од 0,1 одсто који је, по оцени Јовановића, на нивоу статистичке грешке.

Томе расту ЕУ треба да захвали добром привредном резузлтату земаља са истока и југа Европе које су некада сматране најслабијим карикама у ЕУ. Тако су три државе са највећим економским растом Пољска- 3,8 одсто , Португалија - 1,6 одсто и Луксембург , финанијски центар ЕУ који је тај епитет стекао тако што је словио за порески рај у срцу ЕУ. Његов привредни раст био је 2,0 одсто.

Инфлација ће у еврозони предуго остати на високом нивоу, сматра ЕЦБ

© AFP 2023 / DANIEL ROLAND

Најгори резултат су забележиле Ирска са падом привреде од 4,6 одсто, Литванија - 2,1 одсто и Холандији - 0,7 одсто.

Привреда Немачке, која је увек словила за мотор ЕУ привреде је пала 0,3 одсто, док су Француска и Италија забележиле скроман раст од 0,2, односно 0,6 процената.

Сасвим очекивано

Добар познавалац прилика у ЕУ, професор у пензији Института за глобалне студије Универзитета у Женеви, др Јовановић за Спутњик каже да овакав след догађаја је био сасвим очекиван с обзиром на аутоголове које је ЕУ постигла гађајући Русију санкцијама због рата у Украјини. Зимус је свети Илија спасао Европу јер није било јако хладне зиме и није се много трошио гас на грејање, а ни на производњу, сликовито објашњава он зашто сматра да ће тек да буде бурно.

Велика је, каже, неизвесност у ЕУ јер је у потрази за бољим условима производње и јефтинијим енергентима напуштају индустрије. И то, како додаје, оне које су битне за будућност попут зелене индустрије, нових технологија.

Наш саговорник подсећа да Американци имају неколико програма огромних субвенција, углавном за улагања у производњу чипова, батерија, зелених технологија које су намењене америчким, али и иностраним фирмама. Неке су се за ових пола године, од када примењују тај програм субвенционирања, из ЕУ већ преселиле у САД попу немачког Фолксфагена, истиче Јовановић.

Американци профитирају

Он, уз то, напомиње да Американци имају свој новац- долар који могу да штампају када им затреба, па и за овакве субвенције, за разлику од земаља ЕУ које немају свој, већ евро као надновац, како каже овај економиста.

„Они не могу да га штампају као Американци. И у ЕУ имају одређене субвенције, али су оне доступне оним земљама које имају велике буџете, а то су Француска и Немачка. И тако се ремете правила конкуренције унутар ЕУ и јединственог тржишта“, истиче некадашњи професор Универзитета у Женеви.

С једне стране, напомиње он, зелене индустрије и технологије одлазе у Америку и Америка добро профитира на томе, а унутар ЕУ они који дају субвенције профитирају и ремете оно што је једна од најосновнијих симбола европске интеграције, а то је јединствено тржиште.

Привреда еврозоне је у рецесији, а БДП Европске уније је порастао тек за 0,1 одсто, што је на нивоу статистичке грешке

CC0 / Pixabay /

Зашто Пољаци и Португалци

На питање зашто је пољска и португалска привреда највише расла, он каже да је то због тога што им енергенти нису слаба тачка, за разлику од осталих и што су водили прво рачуна о сопственом интересу. То потврђује и најновије реаговање пољског премијера Матеуша Моравјецког који се успротивио затварању рудника лигнита Туров, на шта их је обавезивала судска одлука.

„Учинићемо све да омогућимо да функционише нормално до 2040. године. Ниједан суд, ни бриселски, ни варшавски, неће нам диктирати шта тај рудник значи за пољску енергетску безбедност, за сигурност пољских породица”, био је јасан премијер Пољске.

Јовановић сматра да је привреда ЕУ на стакленим ногама и да ће њено пребацивање са руских енергената на неке друге бити кратког даха, од чега ће највише профитирати Американци који стварају будућег купца за њихову робу.

Главни економиста за Европу у компанији Капитал економикс у Лондону, која се бави истраћивањем и економском аналитиком, Ендрју Канингам претпоставља да ће се привреда додатно смањити до краја ове године. Клаус Вистесен из Пантеон Макроекономикса, такоже енглеске консултантске куће за економска истраживања, сматра мало вероватним да ће еврозона имати значајан раст у наредним месецима, када се очекује успоравање инвестиција.

Лош економски учинак могао би, како оцењују, да представља ограничење за ЕЦБ у даљем повећавању референтне каматне стопе у покушају да се избори са инфлацијом.

Судећи, међутим, по томе што су званичници ЕЦБ раније сугерисали да је важније снизити цене него избећи успоравање привреде, мало је наде за опоравак еврозоне.