Запад покушава да отвори још један фронт против Русије - и угрози њен "меки трбух"

Запад покушава да отвори још неки фронт против Русије поред оног у Украјини па је тако почео да опипава терен у земљама Централне Азије и другим бившим совјетским републикама. Оне су постале важан правац деловања ЕУ и САД у њиховим сталним напорима да ослабе Москву.

Те земље су значајне за западне земље, које су између осталог зантересоване да, ако је икако могуће, своје војне базе поставе у том региону како би угрозили „меки трбух“ Русије.

Многи западноевропски и амерички политичари и дипломате често посећују регион покушавајући да придобију бивше совјетске републике - Казахстан, Таџикистан, Узбекистан, Киргистан, Туркменистан и друге постсовјетске земље за сукоб са Москвом, а на питање да ли ће то довести до прекида веза са Русијом, како се томе нада Запад, руски експерт Иван Мезјухо каже:

„Западњаци деценијама активно посећују земље бившег Совјетског Савеза и Централне Азије, које су у суштини ‘меки трбух’ Русије у овом региону. Aко говоримо директно о Американцима, не бих правио разлику између републиканаца и демократа. Сетимо се да је и Доналд Трамп посетио Централну Азију током свог председничког мандата. Јасно је да су ова путовања била изазвана жељом САД да ослабе Русију у Централној Азији и учине све да у актуелној геополитичкој конфронтацији бивше совјетске републике привуку на страну Запада. Ипак, мислим да је данас већина земаља Централне Азије свесна да им је Русија озбиљан спољнополитички економски партнер, док су САД и Запад прилично далеко. Економије ових држава су тесно повезане са економијом Руске Федерације“, каже експерт.

У јеку антируских санкција Централна Азија има огромну корист од тренутне економске ситуације јер је повећан њихов извоз на територију Русије, а истовремено су те западне санкције омогућиле Москви да још више зарађује у Централној Азији.

Од почетка руске специјалне војне операције у Украјини прошлог фебруара, САД и ЕУ увеле су неколико пакета санкција Москви, укључујући ограничења на увоз робе из западних земаља. Као одговор на та ограничења, руске власти су легализовале паралелни увоз, а резултат тога је повећање трговинске размене између Русије и земаља Централне Азије, које бележи скок од 15 одсто у 2022. у односу на претходну годину и износи више од 42 милијарде долара.

„Стога, узимајући у обзир економске, а не само историјске и културне прилике, мислим да ће земље Централне Азије наставити да балансирају између Русије и Запада, али ће, углавном, њихов избор ићи у корист Русије. Јасно је да Запад неће стати у својим покушајима да посвађа Русију и Централну Азију. Својевремено су обојене револуције стигле до Киргизије и у многоме је државни удар који се тамо догодио имао за циљ да отуђи и удаљи Киргизију од Русије и искористи ту земљу и њену територију са циљем супротстављања Руској Федерацији“, подсећа Мезјухо.

Запад, на челу са Вашингтоном, покушава да отвори још неки фронт против Русије поред оног у Украјини па је тако почео да опипава терен у земљама Централне Азије и другим бившим совјетским републикама

© AP Photo / J. Scott Applewhite

Метода обојених револуција

Обојене револуције су матрица по којој делује Вашингтон. Рецимо, у Казахстану, бившој совјетској републици, иначе деветој по величини држави на свету, дошло је до покушаја обојене револуције, сличне онима које су се на некадашњим социјалистичким просторима збивале још од почетка 21. века: у Грузији (2003.), Украјини (2004. и 2014.), Киргизији (2005.) или недавно у Белорусији.

„Да није било одлучних акција ОДКБ-а на челу са Руском Федерацијом током покушаја државног удара у Републици Казахстан, Запад би тамо већ имао своје војне базе и они би природно бити усмерени против Русије “, oцењује Мезјухо.

Циљ Запада је, објашњава наш саговорник, да окружи Русију непријатељским земљама. Како оцењује, у томе делимично и успева.

„Можемо рећи да су САД учиниле све да балтичке земље - Летонију, Естонију и Литванију - претворе у антируске државе. Запад је својевремено учинио све што је могуће да убаци Украјину у антируске колосеке. Такође, 2020. године САД су покушале државни удар у Белорусији, која са Русијом чини Савезну државу. И, наравно, паралелно се радило у Централној Азији. Могуће да су се данас ови контакти између Запада и земаља Централне Азије интензивирали због акција Русије у украјинском правцу. Запад види да Русија може да победи у овом војном сукобу и стога треба да задржи Русију на својим границама. У том контексту, Запад жели да створи нова жаришта која би скренула пажњу Русије са украјинског правца ка Централној Азији“, сматра Мезјухо.

Запад питање конфронтације са Русијом разматра кроз земље Централне Азије, како каже експерт, апсолутно „математички и без емоционалности“.

„На пример, Запад је свестан да Русија и Казахстан имају огромну копнену границу, коју је изузетно тешко чувати. Данас Русија и Казахстан имају партнерске и стратешке односе засноване на међусобном поштовању. Због тога нема никаквих инцидената, не дешавају се нереди на државној граници, а ако би у Казахстану седела апсолутно проамеричка влада, попут оне у Украјини, онда би САД теоретски могле да увуку Казахстан у војну конфронтацију са Русијом“, наводи Мезјухо.

У Централној Азији Запад води „рат“ против Русије и Кине

Према оценама експерата, реч је, између осталог, и о покушају страних служби и Запада да пребаце свој рад на терене Централне и Југозападне Азије, не би ли се што више приближили границама Русије и Кине.

„Скренуо бих пажњу на још један аспект интересовања западних политичара да буду активни у Централној Азији и ту није реч само о Русији, него и о Кини. На пример, Казахстан има блиске односе и са Кином и са Русијом, које САД сматрају својим спољнополитичким ривалима и то Русију са војног становишта, а Кину у већој мери са становишта економске конфронтације. Кина ће неизбежно постати економија број један у свету, колико год САД покушавале да успоре њен развој“, оцењује експерт.

Мезјухо очекује да ће Запад наставити са покушајима дестабилизације унутрашње политичке ситуације у земљама Централне Азије.

„Односно, наставиће се покушаји извођења државних удара и противуставне смене власти. У овом региону Русија треба да буде спремна да пружи сву неопходну помоћ легитимним властима тих земаља, као што је својевремено подржала Казахстан током познатих прошлогодишњих, јануарских догађаја. Мислим да ће, наравно, Запад, као и до сада, деловати суптилно, али у великој мери по обрасцима из Украјине, јер да би разорио државе потребно је деловати кроз разне некомерцијалне структуре, невладине организације. Овако размишљају Американци“, каже експерт.

Запад можда није тренутно у позицији да превуче Централну Азију на своју страну, али то не значи да ће одустати од сличних покушаја у будућности. У том смислу, западне земље користе своје традиционалне алате меке моћи - невладине организације и медије, а само у Бишкеку је регистровано 18.500 таквих организација, које се мешају у политички живот земље, укључујући и финансирање организовања политичких скупова у Киргистану.

Први сигнал да се клима у одређеним земљама мења биће њихова русофобична позиција, наводи Мезјухо.

„Ако се примети да било које јавне структуре у земљама постсовјетског простора и, посебно, у Централној Азији, говоре са русофобских позиција, износе неку врсту негативних коментара о руском народу и руској култури, онда ће бити јасно да већину тих организација финансирају структуре из САД или фондови Сороша. Стога би наша земља, Руска Федерација, треба да помно прати појаву русофобије и, ако је могуће, да их заустави“, закључио је експерт.

Колико ће медији и прозападни кругови у земљама Централне Азије промовисати политику удаљавања од Русије и даље није познато, али нема сумње да ће се то пре или касније сигурно догодити, упозоравају руски експерти. Уосталом, у „Стратегији САД за Централну Азију за 2019-2025“ изричито стоји да је „Средња Азија геостратешки регион важан за безбедносне интересе САД“.