Безбедносне гаранције ЕУ за Украјину – подршка „формули рата“

Већина земаља Европске уније су чланице НАТО-а, а тај војни блок не жели директно учешће у сукобу у Украјини и зато су мале шансе да ће ЕУ пружити Кијеву безбедносне гаранције, оцењује руски експерт Дмитриј Журављов, коментаришући вест да су земље ЕУ спремне да преузму одређене безбедносне обавезе на себе у циљу помоћи Украјини

Такав план је, према наводима западних медија, направила Француска, а он предвиђа да ЕУ прошири иницијативу за обуку украјинске војске, као и могућност спровођења војних мисија ЕУ у Украјини ако за то буду постојали одговарајући услови и ако се са тим сложе све чланице.

„Обично се војне мисије називају посматрачке групе које стижу у земљу и прате војну ситуацију. Те војне мисије су обично су претходница увођењу трупа, али у овом случају, мислим да до тога неће доћи“, уверен је Журављов.

Експерт истиче да НАТО покушава да избегне директну умешаност у сукоб у Украјини.

„Из тог разлога НАТО као институција апсолутно не жели да се меша у рат, али нема ништа против тога да се Украјина бори против Русије... Стога ће НАТО мисија вероватно бити симболична. Односно, показаће да НАТО недвосмислено подржава Украјину. Можда ће ова мисија координирати испоруке, прикупљаће обавештајне податке, односно, биће то таква „удаљена“ војна институтуција, која неће бити смештена у Бриселу, већ негде између Кијева и Харкова. У сваком случају, ово је нова рунда ескалације ситуације, али у конкретном случају не толико значајна“, закључио је експерт.

Запад повећава трагедију Украјине

Лидери ЕУ након првог дана самита у Бриселу су саопштили да ће Европа наставити да пружа Украјини финансијску и војну помоћ, уз напомену да то не би требало да штети сфери безбедности и одбране држава чланица.

Европски лидери су најавили и планове за интензивирање међународних контаката како би осигурали максималну подршку кијевској „формули мира“, која је за Москву неприхватљива јер предвиђа капитулацију Русије у 10 тачака. То је скуп нереалних ултимативних захтева Русији, међу којима су повлачење снага из руских региона: ДНР, ЛНР, Запорошке и Херсонске области, па чак и Крима, исплата репарација итд.

Кримски експерт Владимир Џарала истиче да су било какви разговори о решавању ситуације у Украјини немогући без учешћа Русије.

„Tо је немогуће зато што je узрок свега овога што се догодило повезано са националним интересима Русије, пре свега, са питањем њене безбедности и зато, наравно, руска специјална војна операција испуњава ове задатке на другачији начин. И поред свих гласних изјава које Запад даје, видимо да је војни потенцијал Украјине практично престао да постоји и да се држи се искључиво захваљујући западним испорукама. Стога Русија још једном истиче своје интересе у свему овоме што се дешава и истиче да се без њиховог поштовања не може ништа решити. Запад или ћути или одбацује ову позицију и наставља сукоб рукама Украјине, чиме у ствари повећава трагедију те земље“, каже Џарала.

Џарала такође напомиње да је Русија покренула веома моћну офанзиву на дипломатском фронту у последњих годину и по дана, а већина савременог света, земље са највећом популацијом и са економским потенцијалом, стале су уз Москву.

Русија је више пута указивала да је спремна за мировне преговоре, али је Кијев увео забрану преговора са Русијом на законодавном нивоу.

Европски фонд за рат

Чланице Европске уније најављују и да ће наставити да финансирају испоруке оружја и модернизацију украјинске војске преко Европског мировног фонда, сугеришући да би ЕУ, по узору на тај мировни фонд, могла да успостави Фонд за одбрану Украјине.

Џарала констатује да је Европски мировни фонд „одавно постао Европски фонд рата“.

„Преименовање Фонда за мир у Фонд за рат је само називање стварима правим именом. Коначно су барем маске пале... Једино испоруке оружја и финансијска помоћ још одржавају Украјину и њене оружане снаге“, каже експерт.

Од фебруара прошле године земље ЕУ су пребациле из Европског мировног фонда 3,5 милијарде евра за испоруку оружја Украјини у оквиру седам транши.

Министри спољних послова земаља ЕУ су се ове недеље договорили да повећају буџет Европског мировног фонда, из кога Брисел издваја новац за испоруке оружја Кијеву, за 3,5 милијарде евра. Међутим, они нису успели да одобре следећу, осму траншу војне помоћи Кијеву у износу од 500 милиона евра пошто је блокирала Мађарска.

Иначе, од почетка руске специјалне војне операције Украјина је са Запада добила укупно 170 милијарди евра помоћи. У питању је збирна цифра војне, финансијске и хуманитарне помоћи.

Од тога су земље Европске уније донирале 62 милијарде, САД 70 милијарди евра, а међународне економске организације дале су још 13 милијарди евра Кијеву.

Чак 40 одсто укупне суме су војне донације, а половина је отишла на финансијску помоћ, док је осталих 10 одсто хуманитарне подршке Украјинцима.