Зашто Макрон жели да буде први лидер Запада у БРИКС-у који постаје све моћнији

Познато је који облици живота први напуштају брод који тоне, а председник Француске Емануел Макрон моли организаторе да га позову на самит БРИКС-а у Јужноафричку Републику. Да ли ће га и позвати, није од значаја према околности да је он постао први лидер Запада који је јавно изразио жељу да буде на скупу овог незападног савеза који надире.

Информацију о овом јеретичком подухвату председника Француске најпре је обелоданио француски дневник „Опинион“ који је, позивајући се на своје изворе из Јелисејске палате, указао и да је „идеја помало луда и без преседана“, али, наводе, на томе се ради јер Макрон жели да се „приближи силама у настајању“.

Одговор Глобалног југа

Да би потом, на конференцији за штампу у Преторији, француска министарка спољних послова Катрин Колона јавно потврдила да „француски председник жели да буде први западни лидер који ће бити позван на један самит БРИКС-а… Гласно размишљамо о томе“, рекла је, „али то је очигледно одлука коју само државе које су за то надлежне могу да донесу“.

„Ако би се то догодило, била би то новост у садашњем моделу учешћа, али би могло додатно да нагласи глобални домет БРИКС-а“, остала је у свом одговору неодређена Наледи Пандор, шефица дипломатије Јужноафричке републике која ће од 22. до 24. августа бити домаћин 15. самита БРИКС-а.

Макронова жеља је, наравно, потпуно разумљива, штавише, разложна. БРИКС-у желе да се прикључе, и добро знају зашто то желе, Саудијска Арабија, Уједињени Арапски Емирати, Египат, Алжир, Индонезија, Аргентина… Укупно двадесетак, а према неким извештајима и скоро 30 земаља из Азије, Африке и Јужне Америке жели да се прикључи савезу Бразила, Русије, Индије, Кине и Јужне Африке који, како га дефинише портал „Политико“, представља „одговор Глобалног југа Групи 7 индустријализованих земаља Запада“.

И то какав одговор. Мерено паритетом куповне моћи, БРИКС је својим БДП-ом већ претекао чланице Г7 — 31,5 према 30 одсто – уз пројекцију да ће већ до 2030. удео БРИКС-а превазићи 50 одсто светског БДП-а. Разуме се, евентуално проширење организације — а тек ћемо видети на који ће се начин она проширити, на томе се очигледно ради по убрзаном темпу — ове ће односе још брже окренути у корист Глобалног југа а на рачун земаља такозваног Колективног запада.

„Мерено на сваки могући начин — бројем становника, површином, енергентима, БДП-ом, производњом хране или нуклеарним оружјем — БРИКС није само још једно мултилатерално дебатно друштво. Ово је озбиљна и кредибилна алтернатива хегемонији Запада“, истиче Алистер Крук, бивши британски дипломата и доследни критичар својих некадашњих послодаваца.

Нови светски финансијски пакт

Елем, иако је Русија одмах, кроз реакцију заменика шефа своје дипломатије Сергеја Рјабкова ставила до знања како сматра да је „једноставно очигледно колико је неприкладно да се представник Колективног запада појави на самиту БРИКС-а“ јер ова организација „одбацује једностране санкције као метод решавања спољнополитичких проблема“ — истини за вољу, из Москве се још није чуло и дефинитивно не — портал „Политико“ најавио је и да ће о овом питању доласка Макрона на самит у Јужну Африку председници Јужне Африке и Француске разговарати и на Макроновом Самиту за нови глобални финансијски пакт који је ових дана одржан у Паризу.

„Француски председник жели да буде први западни лидер који ће бити позван на један самит БРИКС-а“.

© AP Photo / Lewis Joly, Pool

Циљ овог, Макроновог самита, како је најављено, било је „трагање за консензусом о реформи међународног финансијског система, како би боље послужио потребама земаља у развоју“.

Мија Мотли, премијерка Барбадоса која је уз Макрона била домаћица самита, заложила се за темељну „трансформацију, а не (само) реформу“ глобалног финансијског система. Међутим, указаће тим поводом портал „Политико“, ”богате земље једва да су се осврнуле на кључне захтеве Глобалног југа о отпису дугова и новим моделима финансирања”, а и „Фајненшел тајмс“ напомиње да је ту било „више представе него садржине“.

Француско-америчка агенда

А ни представа није била нека. Уз 40-ак шефова држава и влада Глобалног југа, међу њима и премијер Кине Ли Ћијанг, председници Бразила Лула да Силва и Јужноафрике Републике Сирил Рамафоза — од лидера Г7 појавили су се само Макрон и немачки канцелар Олаф Шолц, а поред њих из Европске уније још само финансијске велесиле као што су Бугарска и Словачка.

„Фајненшел тајмс“ открио је и да француско-америчка агенда реформе (уместо трансформације) светског финансијског система заправо предвиђа „јачање Светске банке и Међународног монетарног фонда у светлу све већих изазова из Кине и осталих сила у успону“, и то тако што ће „земље Запада понудити више моћи земљама у успону, али тако да саме задрже команду“.

Још једна подвала, дакле. Баш као што и Макронова жеља за одласком на самит БРИКС-а, пише „Политико“, није само израз жеље за сарадњом већ је „делом вођена и настојањем да се неутралне земље као Бразил и Индија извуку из руске сфере утицаја“.

Уместо тога, најавио је Рамафоса у Паризу, „доминација долара биће на агенди самита БРИКС-а“. Том најавом, објашњава „Фајненшел тајмс“, јужноафрички председник одговорио је на позив свог бразилског колеге да „тржишта у развоју размотре своју зависност од долара“ те да се пребаце на трговину у сопственим валутама.

Шта ће то значити за будућност долара и западног финансијског система? Зашто Емануел Макрон жели да учествује у таквом окупљању? Може ли председник Француске да се избори за стратешку аутономију Европе?

О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ говорили аналитичар Бранко Павловић и сарадник Института за политичке студије Душан Гујаничић.