Из прве руке: Како Срби из Француске гледају на немире који потресају земљу

Иако је прошла ноћ била најмирнија од почетка нереда у Француској, овде нико није миран, јер и ако се све смири, проблем остаје. Трудимо се да живимо нормално, али човек мора да размишља када пусти децу саму напоље. Звучи апсурдно, али најбезбеднији су Срби који живе у предграђима, са имигрантима.

Ово за Спутњик каже Саша Пешић, председник удружења „Сви Срби у Паризу“ и уредник портала преко кога се наши људи у Француској информишу, додаје;

„Бојим се да су верске и расне разлике непремостиве. Не упирем прстом ни у једне, ни у друге, подједнака је одговорности свих, али брине што Француска има план за Косово, а нема план за Париз, Марсеј и Ницу“.

Наш саговорник у тој земљи живи последњих двадесет година, каже, невероватно је колико се за то време променила. Отворила је врата за имигранте са истока, али и Србе. Само у париској регији има их око 140 хиљада, још толико у другим деловима земље, највише у градовима где су немири.

„Много је мање базбедно, наручито у квартовима са имигрантима. Али ако живите ту, онда немате никакав проблем. Имам пријатеље који живе у тим насељима, живе нормално, нико их не дира, познају их, чак су на неки начин и заштићени. Али постоје и делови где је после девет, десет, када падне мрак, мало незгодно да се жена сама враћа кући, ризикује да је неко нападне“.

Протест у Паризу

© AP Photo / Michel Euler

Париз као Бејрут

У тим квартовима сна није било ни за кога последњих недељу дана. Пешић каже да нормалног живота није било ни током дана, јер је у многим градовима јавни саобраћај био заустављен од 21 сат.

„Кад изађете и нађете се у улици где су запаљени аутомобили и контејнери, у тренутку се осетите као да сте 80-тих година у Бејруту, на Блиском истоку, а не у Паризу, у париским предграђима“.

Редакција која информише Србе у Француској ових дана ради нон стоп. Последња вест, „председник Макрон каже да је опрезан према смиривању насиља, али оцењује да је врхунац нереда ипак прошао“.

Погрешна политика Француске

Слично размишља и Пешић, каже да је имиграциона политика лоша, држава је променила после протеста који су трајали три недеље, 2005. године, у гета је упумпавала новац преко невладиних организација.

„То је било потпуно несистематски, у тим крајевима прављени су најбољи фудбалски терени, спортске хале, улагало се у културу много, у школе, међутим, то није донело никакав резултат. Увек се тражи изговор, погибја овог младића и протести су само повод, нису разлог. Прави разлог су велике разлике, кад мањина у једном тренутку постане већина, онда се ствари мењају“, каже Пешић.

Хитна седница француске владе поводом нереда

© AP Photo / Mohammed Badra/Pool

Шта имигранти заправо траже

Шта имигранитма смета, зна из прве руке, јер Срби се у Француској друже са свима.

„Алжирцу сам рекао, гледај ови твоји шта раде, запалише све, то ми је пријатељ, имам слободу то да му кажем, а он ће, да ли је Алжир признао Косово, да ли је бомбардовао Србију, да ли је уводио санкције Србији. Није, што се онда мешаш у ово што ми имамо са Французима. То што ми имамо, то ћемо ми међусобно да решимо. Проблем није ово што се дешава сад, то је колонијализам и политика Француске“.

Пешић додаје да је Француска и даље демократска држава у којој сви имају иста права, па и Срби који у некој генерацији асимилују, дају деци француска имена, сете се да су Срби када победи Новак Ђоковић. Иако су рођени у Француској, дошљаци са истока се не мењају.

„Њихова вера другачије и чвршће држи њихов идентитет, они деци дају искључиво њихова имена, јако држе до вере. Интеграција коју је Француска покушала, да будемо сви једно, потрошачко друштво, где су сви на истим таласним дужинама, није успела. Мултикултурализам, не само у Француској, већ у целој западној Европи није успео“.

Немири учврстили десницу

Упитан како види решење проблема и да ли га уопште има, додаје да ће Макронова власт вероватно опет покушати да сачува социјални мир упумпавањем новца, можда неким строжим законом. Али затвори су на историјском максимуму, 75 хиљада људи је тренутно затворено, нема више места.

„На следећим изборима готово сигурно, не знам шта може да се деси, да не победи десница. Циљам на странку Марин ле Пен, по последњим истраживањима, она је ових дана близу 60 одсто у другом кругу. Макрон је испод 20 у првом. Међутим, и она ако дође, неће моћи да се направи тектонске промене. Моћи ће да спречи имиграциони прилив, али људи су већ овде“.

Саша Пешић, председник Удружења "Сви Срби у Паризу" и уредник истоименог портала

© Фото : Спутњику уступио Саша Пешић

Наш саговорник додаје да су последњи немири степеница више у брзој промени француског друштва. Истовремено и светска геополитичка сцена се доста променила, Алжир удара пацке великој Француској, Запад нема моћ коју је раније имао.

„Видели смо током ковида, а донекле и сада око рата у Украјини, Европска унија не реагује увек једногласно. Свака земља ипак прво брани своје интересе, тако се поједини одупиру и приливу имиграната, јер виде на примеру западне Европе да то није била добра идеја“.