Како пада киша на Сунцу: Снимак из близине открио необичну појаву /фото, видео/

Научници су открили како пада киша на Сунцу, захваљујући блиским снимцима начињеним сондом која је до сада пришла најближе нашој звезди. Иако поштује исте принципе као она на Земљи, сунчева киша изгледа другачије – у питању су ватрене лопте које из атмосфере падају на сунчеву површину огромном брзином.

Сунчева киша састоји се од лопти плазме, које загревају гасове у атмосфери око себе док падају брзинама које достижу 150 километара у секунди.

Откриће ових детаља, до којих је дошао соларни физичар Патрик Антолин са Нортамбрија универзитета у Великој Британији са сарадницима, могла би да помогне научницима да сазнају више од атмосфери Сунца и зашто је она, неуобичајено и парадоксално, много врелија од саме површине.

Овај научни рад, који је представљен на годишњем Националном сусрету астронома у Краљевском астрономском друштву Велике Британије, биће објављен у часопису „Астрономија и астрофизика“.

Shooting stars spotted on the Sun for the first time! These "meteors" are actually balls of plasma that heat gas in the Sun's atmosphere. Discovered by a team of astronomers using ESA's Solar Orbiter. #space #science pic.twitter.com/c5RjqBfk4p

— Moidul Islam Borah (@moidul37) July 5, 2023

Сунчева или коронална киша, осим што се разликује по саставу, поштује исте законе физике као и она на Земљи. Загрејани материјал подиже се са површине и како се пење на већу висину, хлади се, због чега пада на површину. На Земљи тај материјал је вода. На Сунцу, у питању је плазма која прати кружна магнетна поља избочена на површини звезде.

Овај феномен био је и до сада познат, али нови снимци, начињени соларним орбитером (СолО) Европске свемирске агенције, дали су до сада највише детаља. Орбитер је у марту прошле године пришао Сунцу на само 48 милиона километара, што је најближе до сада. Тај блиски сусрет дао је астрономима мноштво података за проучавање.

Тако су и Антолин и његове колеге на основу снимака високе резолуције проучавали лопте плазме које су на подручју од 250 километара падале као сунчева киша. Открили су да се поред тих лопти плазме, док падају ка површини Сунца, ствара снажна компресија и температура атмосфере расте чак до милион степени Целзијуса. Та ватрена подручја трајала су по неколико минута док лопте плазме падају.

Нешто слично се догађа и на Земљи када падају метеорити, иако температура није ни приближна, због чега камење из свемира сагори и експлодира због врелине и притиска. Међутим, ствари стоје мало другачије на Сунцу.

Будући да је Сунчева атмосфера ретка, лопте плазме не сагоре у њој. Са друге стране, кругови магнетног поља делују као нека врста тунела кроз које лопте путују. Због тога лопте плазме највероватније нетакнуте стигну до површине Сунца, изазивајући кратак удар светла и раста температуре када падну, што је снимљено сондом СолО, пише Сајенс алерт.

Магнетна поља такође спречавају да лопте плазме формирају „реп“, какав метеори на Земљи имају.