Да се зна шта је чије и ко је уз нас: Србија тражи седницу Савета безбедности

За Србију је важно да да до знања чије је и у чијој је надлежности питање Косова и Метохије и то у СБ УН. То уједно и значи да преговори у којима посредује ЕУ немају ефекта и да стање на терену ескалира чиме је угрожен мир и стабилност Србије. Подршка Русије је додатни бонус.

Ово је мишљење дипломате и бившег амбасадора др Зорана Миливојевића, поводом најаве председника Србије Александра Вучића да ће, због угрожености живота Срба и њихове безбедности на Косову и Метохији, Србија, по први пут тражити сазивање хитне седнице Савета безбедности Уједињених нација. Вучић је том приликом рекао и да Србија жели да се понаша у складу са Резолуцијом 1244 и међународно-правним нормама.

Дајемо до знања шта је чије

Ову намеру Београда подржао је амбасадор Русије у Београду Александар Боцан-Харченко који је рекао „да Русија у потпуности дели оцене председника Србије поводом стања на Косову и Метохији и поручио да постоје сви разлози да се ситуација размотри на посебној седници Савета безбедности УН у циљу „праве деескалације и окончања прогона Срба”.

Миливојевић истиче да Србија има пуно право да затражи хитну седницу СБ УН и то по два основа.

„Прво, можемо да то урадимо јер је Косово и Метохија дежурна тема и то у надлежности СБ УН-а, а Резолуција 12 44 на снази. Косово и Метохија је по Резолуцији наша територија на којој је угрожен мир и безбедност,“ објашњава Миливојевић.

Дакле, с обзиром на ситуацију, СБ УН мора тиме да се бави, јер није то како каже саговорник Спутњика, „ад хок“ тема као на пример у Јужном Судану где дође до нереда, па се сазива хитна седница.

„Ово је дежурна тема у надлежности СБ УН и зато постоји Унмик и Кфор зато СБ мора тиме да се бави. Србија је пуноправна чланица УН-а и по том основу, има право да тражи седницу уколико је угрожен мир и безбедност на њеној територији,“ додаје наш саговорник.

Оживљавање Резолуције 12 44

Миливојевић напомиње и да је СБ УН у додатној обавези да сазове седницу на наш захтев, јер је тема из његове надлежности - активна.

„Резолуција 12 44 обавезујућа је и за све чланице СБ УН и за све државе на свету. Према томе, СБ УН мора томе да посвети пажњу. Из тог разлога и постоје два пута годишње редовне седнице посвећене КиМ, где Унмик подноси извештај о ситуацији на терену. Ова седница је ванредна, зато што је безбедност наше државе угрожена,“ наглашава Миливојевић.

Србија, додаје наш саговорник, тражи да Кфор обавља своју функцију обезбеђивања мира и очекивано је да и ту тачку СБ УН стави на дневни ред, и да размотри ситуацију, поготову што и Запад има примедбе и говоре о ескалацији сукоба на КиМ.

„То пише у њиховим извештајима. Према томе, ствар је потпуно легална и легитимна. Друга је ствар каква ће исход да има сама седница пошто Британци, председавају СБ УН, и сигурно је да ће они учинити све да седницу опструирају, а ако то не буду успели, јер они морају нашу тачку да ставе на дневни ред, онда ће покушати да опструирају дебату“ мишљења је он.

Важна подршка Русије

Миливојевић такође верује да ће Србија захтевати да се по Резолуција 12 44 у на КиМ врати наших 999 припадника предвиђених безбедносних снага, а што смо ми не тако давно, и тражили од Кфора.

По његовим речима чињеница да се Русија поводом овога огласила је знак да ће Србија имати подршку ове државе у СБ УН по овом питању што је добро.

Председник Србије је најавио да ће пре захтев за сазивање ове седнице тражити хитан разговор са шефом НАТО-а Јенсом Столтенбергом како би указао на ситуацију и да каже “шта можемо и шта више не можемо”.

Александар Боцан-Харченко је на Твитеру нагласио да се Русија залаже да се косовско питање решава у међународно-правном оквиру резолуције 1244 СБ УН, уз потпуну транспарентност и објективност приступа свих учесника.