Дуплиран број страних радника – утицај на буџет Србије

Број радних дозвола и страних радника у Србији је у претходна три месеца више него дуплиран и тај тренд који повољно делује на наш буџет ће сигурно бити настављен, сматра економиста Иван Николић.

Када вас на уласку у аутобус градског превоза дочека широк осмех возача из Шри Ланке, који на крају вожње још и очисти аутобус, осим тога што је унео нешто ново у овдашњу пословну културу, са осталим запосленим из иностранства донео је и додатни приход нашем буџету који судећи према најновијим подацима уопште није занемарљив.

Србија је за првих шест месеци ове године странцима издала 24.785 радних дозвола, што је за хиљаду више него за целу 2021. годину. То је значајан раст и у односу на претходну годину у којој је издато 35.168 дозвола, показују подаци Националне службе за запошљавање.

За три месеца дупло више страних радника

Посебно пада у очи раст дозвола и страних радника у последња три месеца који је дуплиран. У марту их је издато око 11.700 да би их на крају јуна било скоро 25.000.

Највише страних радника у Србију долази из Кине, Русије, Турске, Индије, Кубе, Белорусије, Украјине, Непала, Шри Ланке… Међу 10 најбројнијих су и они из комшилука - из Црне Горе, БиХ и Северне Македоније.

Директор за развојне пројекте Економског института у Београду, др Николић за Спутњик каже да је, можда не тако као раније, али и даље известан одлазак наших људи на рад у земље западне Европе, где су Немачка и Аустрија биле најчешће одредиште. Суочена са недостатком радне снаге, али и све слабијим економским резултатима Немачка је умногоме олакшала долазак радника, где чак ни познавање језика више није услов.

Странци добра алтернатива

Одлазак наших радника се, сматра он, не може тако лако зауставити и зато сматра добрим то што за дефицитарна занимања каква су она у грађевини, пољопривреди, сектору туризма и угоститељства, за недостајуће возаче постоји решење.

Недостатак појединих радника, како каже, није само последица миграција, односно одласка људи одавде већ и слабог наталитета, менталитета појединих људи и неспремности да се ради, лоших радних навика.

„Нема друге опције, нема алтернативе. Овде не постоји резерва, а поготово што је и даље присутна велика заинтересованост, или макар не јењава заинтересованост страних инвеститора за отварање нових погона. Сви они траже нову радну снагу“, истиче наш саговорник.

Међу возачима у градском превозу су и они из Шри Ланке

© Sputnik / Лола Ђорђевић

Он указује да долазак људи из иностранства на рад у Србију значи и већу основицу за наплату пореза.

„Тај пораст запослености повољно делује и на буџет. Ако посматрате извршење буџета у овогодишњих пет месеци, највећа наплата је из пореза на доходак грађана. А тај доходак, односно порез није проистекао из већих примања која су порасла отприлике колико и инфлација, а наплата је била двоструко већа. То је последица већег броја запослених“, објашњава овај економиста.

У четири месеца смо имали уравнотежен буџет, само у марту је био видан дефицит. Званичних података за јуни нема, али је, како подсећа, председник Србије рекао да је после шест месеци ове године буџет Србије уместо у дефициту од 95,7 милијарди динара, имамо суфицит од 14,5 милијарди.

А добро је, каже Николић, што су страни радници донели и нешто ново у Србију.

Медији су већ указали на неке добре примере када људи из иностранства попут возача аутобуса из Шри Ланке доносе и једну нову пословну културу, однос према раду и према средствима рада. То, сматра он, може да буде и пример нашим људима.