Турска превара: Зашто је Ердоган повукао изненадни потез против Русије

Одлуком Анкаре да у Украјину врати петорицу командира неонацистичког батаљона „Азов“ турски председник Реџеп Тајип Ердоган неоспорно је прекршио договор и преварио свог руског колегу Владимира Путина. Позивањем да се Украјина прими у НАТО показао је да нема никакве искрености према Русији, оцена је саговорника Спутњика.

Према речима дугогодишњег дописника листа „Вечерње новости“ из Москве Бранка Влаховића, Ердоганова одлука изазвала је велики гнев, не само политичара и новинара, већ и грађана Русије. Таквом одлуком, сматра он, Ердоган је показао и лице непоузданог и некоректног партнера с обзиром на услуге које је Москва чинила турском председнику у последњих неколико година.

Ердоганова рачуница

Влаховић подсећа да је Москва одложила Турској плаћање дуга за гас непосредно пред недавне председничке изборе (на којима је, подсећамо, Ердоган победио противкандидата Кемала Киличдароглуа), као и да улаже знатна средства у изградњу прве турске нуклеарне централе, ако и гасног хаба.

„Мислим да су у праву сви они руски политичари, новинари и грађани који сматрају да је Ердоган политички трговац и да ни са ким није у искреним односима. Са свима има резервну варијанту, са свима тргује и сада се показао у правом светлу када је рекао да Украјину треба примити у НАТО“, оцењује Влаховић.

И сада је Ердогана водила чиста рачуница – пред самит НАТО-а у Виљнусу жели да покаже савезницима у Алијанси како има чврст став и према Москви, додаје наш саговорник.

Солирање турског председника

Према Влаховићевом мишљењу, на Турску није отворено вршен притисак са Запада да пусти команданте „Азова“, паравојне јединице која је у Русији проглашена за терористичку и за коју се везују бројни злочини над цивилима и војницима који нису желели да се приклоне режиму који је 2014. инсталиран у Кијеву, да се врате у Украјину. О томе, према његовим речима, сведочи и изјава саветника за националну безбедност председника САД Џејка Саливена, који је рекао да Вашингтон нема никакве везе са одлуком Анкаре и да сва питања везана за пуштање кијевских екстремиста треба упутити представницима Турске.

„Ово је све Ердоганова игра. Он има своју рачуницу и сматра да ће Русија опет прогутати ово што је направио, као што су прогутали продају беспилотних летелица и другог наоружања Кијеву, само зато што је свестан да је Русији важно да има отворен пролаз кроз Босфор“, каже Влаховић.

Американци пуно тога чине против Русије, али у овом случају, Ердоган је „солирао“ како би се допао Западу и у будућности добио неколико политичких поена, констатује он.

Мали медијски спектакл уместо стварних успеха

На пуштање команданата „Азова“ геополитичар Срђан Перишић гледа на, како каже, покушај Турске да пред самит НАТО-а обнови одавно урушене односе са САД и другим чланицама Алијансе. Са друге стране, Ердоган изјављује да се политика Анкаре према Русији неће мењати.

„Тако да Турска настоји да игра своју улогу у глобалним збивањима. Овај потез је вероватно мотивисан тиме да уклони притисак са својих леђа“, сматра он.

Какву ће корист Турска извући од Запада због овога што је учинила, тек ћемо видети. Међутим, нема назнака да ће Ердоган правити кардиналне заокрете у спољној политици. Ипак, Турска ће сада морати да изађе у сусрет неком руском захтеву како би одржала равнотежу. То и јесте манир турске спољне политике, додаје Перишић.

Како наводи научни саветник у Институту за европске студије Александар Гајић, Ердоганова дозвола да се екстремисти врате у Украјину даје Русији одрешене руке да изађе из споразума о извозу житарица, који је постигнут готово истовремено када и споразум о евакуацији команданата „Азова“ из Маријупоља у Турску. Тај споразум Украјина ионако већ крши.

„Ово је леп начин да Русија каже како је Турска исто прекршила споразум, да су азовци враћени, да је споразум мртав и да сад може да се тражи нови споразум или да једнострано ради оно што је у њеном интересу“, каже Гајић.

Према његовим речима, враћање команданата „Азова“ у Украјину је пи-ар, како би се скренула пажња са украјинских неуспеха у такозваној контраофанзиви. Тако мали медијски спектакл покрива стварно стање на терену, закључује он.