Економија изнад политике: Зашто су западне фирме и даље активне у Русији | Енергија Спутњика

Да је економија изнад политике показују подаци да су америчке и немачке фирме биле највећи страни порески обвезници у Русији током прве године руске војне интервенција у Украјини.

Један економски институт из Кијева тврди да највећи страни порески обвезници у Русији долазе из Сједињених Држава и Немачке. Конкретно да 262 компанија - више од две трећине немачких предузећа која су пре рата била активна у Русији - још увек тамо.

У анализи објављеној под насловом „The businessТ of staying“, преноси Дојче веле, цвета посао с дуваном, робом широке потрошње и аутомобилима. У Русији су од западних компанија активни Филип Морис, Јапан Тобако, Пепси, Данон, Марс, Проктер и Гембл, као и немачки концерн Метро.

Стране фирме су у Русији током 2022. године оствариле продају од 214 милијарди долара и добит од 14 милијарди долара и платили 3,5 милијарди долара на име пореза на добит. Само предузећа са седиштем у ЕУ остварила су у 2022. промет од 75 милијарди долара и платила 594 милиона долара пореза на добит. Чак две трећине свих пореза на добит фирми из ЕУ које су 2022. биле активне у Русији платиле су немачке компаније. Њихов промет у прошлој години износио је 23 милијарде долара, а у Русији су платили 402 милиона долара пореза на добит.

Занимљиво је да и аутори студије и те компаније тврде да је реч о легалним пословима, на које се санкције запада против Русије не односе. Има, наравно, и компанија које су отишле или су у процесу одласка из Русије, попут произвођача аутомобиле - Фолксвагена и Мерцедес Бенца, које су у међувремену продале свој руски посао.

Статистика, додуше, показује да се немачко-руски економски односи мењају. Током 2022. године немачки извоз у Русију готово је преполовљен а увоз из Русије у Немачку је пао за 90 одсто од почетка 2023. Ипак, економисти указују да приход у државни буџет Русије нису само 3,5 милијарде долара које су стране компаније платиле као порез.

Треба имати у виду и порез на доходак који се плаћа запосленима у страним компанијама, али и од других прихода, попут пореза на додату вредност, што доприноси пуњењу руског буџета. Али, ту је и Економски интерес власника ових мултинационалних компанија, које због профита остају да послују у Русији.

Ту су и интереси западних земаља, које упорно креирају нове пакете санкција против Русије али се не либе да из ове земље увозе робу која им треба за добробит национаних економија. Тако, на пример, САД су у мају повећале увоз робе из Русије за 2,3 пута у односу на април, на 504 милиона долара. Амерички увоз из Русије почео је да расте од јесени прошле године. Највећа ставка у америчком увозу руске робе у октобру 2022. била су ђубрива, чија је вредност чак надмашила ниво бележен пре рата. Ђубрива, али и челик из Русије увози и Мексико, а Русија је, на пример, у јуну постала највећи снабдевач Шпаније утечњеним природним гасом.

О томе како и зашто економија побеђује политику у данашњој “Енергији Спутњика” Јелица Путниковић разговара са Бојаном Станићем, помоц́ником директора Сектора за стратешке анализе у ПКС.

О емисији „Енергија Спутњика“

„Енергија Спутњика“ је емисија портала и радија Спутњик коју води Јелица Путниковић, стручњак за енергетику.

Теме су махом везане за енергетику и економију, локалног и глобалног карактера, а гости су стручњаци у својим пољима. Емитује се сваког уторка у 21.00.