Како се саставља Влада Црне Горе и ко смије, а ко не да буде у њој

Вијест коју је објавио један црногорски портал, а потом пренијели и коментарисали бројни други дигитални медији, одговара информацији коју је одмах након избора саопштио Милојко Спајић, лидер Европе сад, листе са највећим бројем освојених мандата, и мало касније америчка амбасадорка у Црној Гори Џуди Рајнке, каже за Спутњик новинар Младен Стојовић.

Према наводима појединих црногорских медија, нову извршну власт ће чинити Европа сад, Демократе и представници мањина. Стојовић подсећа на поруку Милојка Спајића да неће правити Владу са ДПС И УРА, као и на изјаву Рајнкеова да ће САД подржати владу субјеката који дијеле исте вриједности са њима, а да то није коалиција За будућност Црне Горе (ЗБЦГ).

„Поруку америчке амбасадорке су појачали челници мањинских партија који се увијек труде да буду на истој таласној дужини са америчком спољњом политиком. И они су понављали хорски да нова Влада мора да буде проевропска, лоцирајући ЗБЦГ изван такве политике. У преводу: информација о подјели ресора између Европе сад, Демократа и мањинских партија, уз најављену могућност да ту са једним министром ускочи и СНП, како би појачао подршку тој влади, потврда је онога што су Спајић и Рајнкеова већ саопштили, свако у у складу са својим утицајем“, поручује Стојовић.

Како је Спајић „читао“ поруке са западних адреса

Наш саговорник истиче да није тешко закључити да је Спајић од 11. јуна пажљиво ослушкивао сигнале из Вашингтона колико има слободе за пропуштање представника коалиције За будућност Црне Горе у извршну власт. Он је вјероватно и раније са ове адресе добио поруку да они нису пожељни у новој влади.

„Мој утисак је да је оног тренутка када је на преговоре око владе позвао Алекса Бечић, а не Спајић било јасно да је лидер Европе сад схватио да нема „мандат“ Запада да у Владу пропусти и ЗБЦГ. На тај закључак ме наводи и порука носиоца листе ЗБЦГ Милана Кнежевића да ће преговарати око формирања владе само са мандатаром. Након што је одбио преговоре са Алексом Бечићем, који је носилац листе четврте по снази коалиције, Кнежевић је поручио да његова коалиција у Скупштини неће бити конструктивна опозиција као што је то поручио да ће бити ДПС, већ да ће се трудити да што прије 'ђаволишу 44. владу'“, наводи Стојовић.

Он додаје да не треба бити пуно паметан да се израчуна шта се то десило па у преговорима око формирања Владе нису укључивани представници ЗБЦГ, него им је позив стигао од Бечића након што се већ виђени мандатар договорио са мањинама.

„Треба се, у контексту таквог развоја ситуације, само присјетити колико су пута Спајић, Бечић и представници будуће „конструктивне опозиције“ ишли у Вашингтон и састајали се са замјеником помоћника америчког државног секретара Габријелом Ескобаром у предизборном периоду. Како је реакција на вијести о условљавањима челника мањинских листа о уласку представника ЗБЦГ у Владу и наводно њихови екстремни захтјеви била врло негативно примљена у јавности, ствари је олакшала она порука америчке амбасадорке о томе ко није партнер САД“, каже Стојовић.

На оваквом епилогу се дуго и систематски радило, додаје он.

„Утисак је да су бројне аферице у којима је улога главних јунака била повјерена од стране појединих медија и појединих невладиних организација функционерима ЗБЦГ биле лансиране управо са тим циљем“, истиче Стојовић.

Какву ће функцију имати Абазовић

Наш саговорник указује да остаје сада само да се види шта ће бити са одлазећим премијером Дританом Абазовићем, на чијем је останку у влади инсистирано из појединих центара моћи на Западу.

„Тешко је повјеровати да ће он бити остављен на цједилу од својих западних партнера у периоду трајања 44. владе до формирања неке следеће, а који тешко да ће трајати четири године. Под овим „на цједилу“ мислим на безбједносну угроженост Абазовића која ће вјероватно бити још већа након што у наредним данима и недјељама буде медијски презентиран садржај новог сета Скај преписки које откривају везе челника безбједносних служби и подземља у периоду Ђукановићевог режима. Да би се разумјеле координате у којима дејствују они који су добили „лиценцу“ да формирају нову власт у Црној Гори, треба додати информацију са којом се полугласно спекулише дуже од двије године, а по којој је Мило Ђукановић добио безбједносне гаранције Запада али не и главни јунаци актуелне Скај афере, без обзира колико су му били одани и блиски. Не бих се изненадио ако процјена о угрожености Абазовића буде таква да за то постоји потреба да он добије и међународни ангажман уколико већ не може да буде заштићен кроз функцију у оквиру црногорских институција. Исто важи и за Ђукановића, који има статус почасног предсједника и пратеће обезбјеђење“, каже Стојовић Спутњику.

Ко су представници Срба у будућој влади

Он коментарише и тезу лансирану након објављивања информације о подјели ресора да у новој влади неће бити представника Срба.

„То је дјелимично тачно, јер једина странка која се програмски дефинисала као национална, а српска, је НСД, чланица коалиције ЗБЦГ. Међутим, како Срби нису у Црној Гори регистровани као мањина, њихова заступљеност у Влади не може се посматрати искључиво из овог партијског угла. Будући премијер је декларисан као Србин, више потенцијалних министара из редова Европе сад и Демократа су национални Срби. Друга је ствар што су они прозападно орјентисани макар и само декларативно, а тиме и за међународне центре моћи који утичу на састав Владе Црне Горе подобни, за разлику од колега из коалиције ЗБЦГ. Овакво стање ствари говори о нивоу суверености Црне Горе, али то је већ проблем који захтјева опширније тумачење и који је у медијима главног тока овдје 'забрањена тема'“, поручује Стојовић

Колико ће бити стабилна будућа влада

Ако ван будуће владе Црне Горе буду представници ЗБЦГ, ДПС, УРЕ, СНП поставља се питање колико ће та влада бити стабилна. Црногорски медији су прво објавили причу како је на првом неформалном састанку Спајића, Бечића и представника мањина, а била су два таква састанка, дошло малтене до свађе између Спајића и представника Бошњачке странке због њихових превеликих захтјева. Касније је то из више извора демантовано. Потом је више пута објављено да је Спајић са Бечићем, који ће, према поменутим медијским наводима, бити предсједник Скупштине Црне Горе, и са мањинама, спаковао владу, а помињани су конкретни политичари за конкретна мјеста министара. Опет нема никога из ЗБЦГ, ДПС, УРА и СНП. Била је и објављена информација како је Бечић желио да посредује између Спајића и ЗБЦГ и УРА. Једино је извјесно да су одржана два неформална састанка на којима је било приче о формирању владе, коју, наводно, сад подржава 41 до 43 посланика.

Званични резултати избора треба да буду проглашени тек средином наредне седмице, па онда треба да се формира нови сазив Скупштине, да предсједник Милатовић да мандат некоме ко ће га увјерити да има подршку најмање 41 посланика у Скупштини Црне Горе. Тек од тог тренутка мандатар има вријеме од 90 дана да састави нову 44. владу Црне Горе.