Станковић: Знао сам како ће се све завршити – хтео сам да „мушки погинем“

Дејан Станковић је сезону завршио у Сампдорији, коју је прeузео одмах после одласка из Звезде, а тренутно је на Златибору где учествује у раду свог кампа за малишане „Деки5“, одакле се осврнуо на своју одисеју у Италији.

Станковић је после успешног периода проведеног у Звезди отишао у Сампдорију, али није успео да ту екипу сачува од испадања из Серије А и сарадња је окончана.

„Нећу тражити одмор, овај сад што сам имао ми је итекако пријао, били смо сви заједно, породично, спреман сам за нови тренерски изазов. Нисам баш пробирљив, али после искуства у Сампдорији, ко се у млеко опече дува и у јогурт. Из Црвене звезде сам одмах отишао у Сампдорију и тамо се сусрео са озбиљним проблемима што се тиче клуба, а за рад сам дао целог себе. Са навијачима сам имао сјајан однос, били су једини сунчев зрак у том тренутку“, навео је Станковић.

Из Звезде је Станковић отишао пре тачно десет и по месеци после неуспеха против Макабија у борби за пласман у Лигу шампиона.

„Звезда је емоција и чиста емоција, првих пар месеци ми је било тешко да све прихватим, дете сам клуба, одрастао у Звезди, који је себи остварио сан и да затвори круг и постане и тренер. Захвалан сам Звезди до неба јер сам имао прилику да седнем на клупу тако великог тима, тек кад уђеш унутра схватиш шта си, где си поникао, чије си боје бранио, браниш, сео неискусан, учио, осетио притисак и успео да се изборим све до једног момента кад ме је све то све савладало“.

Станковић наглашава да је дао целог себе за Звезду.

„Немам ја шта себи да замерим, фудбал је то, саткан је од победа и пораза, успеха и неуспеха, битно је како устанеш, пао си, некад то буде реално, некад не, али преболео сам тај моменат и остају ми чисте емоције према играчима, клубу, свима са којима сам радио. Дали су ми душу, све, то се могло осетити и наравно стадион, север, са тим момцима сам имао непоновљив однос, огромну подршку, На том стадиону никад нисам добио звиждук, та утакмица 25. августа прошле године била је баш емотивна, изашао сам поломљен јер се све чудно издршавало. Утакмица је ишла у доста добром смеру, добро одиграна, али то је фудбал, бомба у том тренутку, нисам имао снаге да се опоравим. Нигде ја нисам побегао, не могу ја да побегнем из мог клуба, моје земља, града Једноставно, било је стоп, као звездаш нисам могао да преболим, знам колико је свима значило“.

Захвалио се Станковић и свом претходнику у Црвеној звезди.

„Када сам долазио наследио сам великог господина Владана Милојевића, тек када сам и сам пролазио кроз неке ствари схватио сам колики је притисак издржао, као чисти звездаш, велики човек који ми је оставио плус 11 и дао простора да се за првих шест месеци у том џубоксу што брже снађем. Овом приликом му се захваљујем на свему, на лепим речима, сада кад сам отишао много боље га разумем. То што је он урадио, вратио Звезду где припада, два пута увео Звезду у Лигу шампиона је страшан резултат и треба да остане у историји клуба“, каже Станковић, који потом наставља:

„Ја сам добио плус 11 и први круг квалификација за ЛШ, а оставио сам плус седам и директан пласман. На то сам поносан, доста се бодова освојило пласманом у шеснаестину и осмину финала Лиге Европе, можда је то било одело скројено за наш тим у том тренутку јер је нормално да Звезда тежи ка напретку, да се лествица подиже из дана у дан. Желим Звезди од срца да не ставља пред себе циљеве, него да их руши из дана у дан, имају сада могућност да се у ЛШ прикажу у лепом светлу, знам да стадион даје много, узима исто јер је притисак огроман, али сам сигурно да ће на челу са Бараком Бахаром то изгледати феноменално, погледао сам пар утакмица на припремама, појачања већ у систему, играју добро, много сам срећан да ће прескочити квалификације, да имају директан улазак, да раде на себи. Бахар је показао да је велики стручњак и као звездаш иза њега стојим 100 посто“.

Станковић је поновио да ништа у каријери не би мењао.

„Прихватио сам све поразе, успоне и падове, на томе одрасташ, учиш. Нико није перфектан у животу, али што пре схватиш своје мане постаћеш бољи човек и отац и муж и спортиста. Гледам да то пренесем и на моју децу, на момке, нису више ни деца, гледам да им помогнем да прескоче бар тај први праг, а одлуке током каријера мораће да доносе сами, нећу моћи ја да уђем у њихову главу“.

Када је у питању епизода у Сампдорији Станковић је истакао да је то била „самоубилачка мисија“, али да је знао да мора да остане до краја јер га је тако учио Михајловић.

„Био је жив кад сам отишао, а после, колико ми је само био потребан тај позив, само минут. Доста пута сам у себи претпостављао шта би ми одговорио, знамо се 25 година, па сам се водио тим путем. Није било ни среће, многе ствари у клубу нису функционисале, у Серији А то не сме да се дозволи, па повреда првог голмана и одлазак шесторице играча првог тима у јануару…Знао сам како ће се завршити, али сам желео да пише да сам погинуо као херој и мушки“, истакао је Станковић.

Станковић је једини у историји фудбала који је играо на три Мундијала са три различите репрезентације – СРЈ 1998, СЦГ 2006. и Србија 2010. године. Са ове дистанце прокоментарисао је и Мундијал у Катару.

„Првенство у Катару играло се у чудном термину, играчи долазе из такмичења и молиш Бога само да ти дођу сви здрави, небитна је и минутажа и форма. Нама се то није десило, момци су стегли зубе, дали све од себе и у том тренутку то је био њихов максимум. Пикси је са овом генерацијом направио нешто феноменално, померио је границе, стандарде наш фудбал. На крају јр битан само резултат, није битно како, битно је да одемо не ЕУРО после 24 године, последњи пут смо играли кад сам ја почињао, а Пикси био играч. Ајде да ухватимо ритам Светско, Европско, па ћеш у неком тренутку да искочиш, прођеш групу уђеш у завршницу и направиш нешто“, закључио је Станковић.