MИ-6 врбује Русе, али након што искористи, она елиминише издајнике

Главни циљ западних, пре свега британских и америчких тајних служби, у борби против Русије је дискредитовање, слабљење и уништење ове земље богате природним ресурсима. Те службе већ годинама спроводе антируске активности, а сада у Украјини „рукама Украјинаца“ ратују против Москве.

Покушаје британске тајне службе Ми-6 да заврбује Русе Москва саркастично објашњава „кадровским проблемима“ у британској служби и подсећа да та служба, након што искористи, обично елиминише издајнике.

Лав Королков, пуковник и ветеран руске Спољне обавештајне службе, оцењује да је Велика Британија тренутно главни учесник сукоба у Украјини, а на питање шта је циљ шефа МИ-6 Ричарда Мура који је позвао Русе да шпијунирају против своје земље Корољков каже:

„Прво, његов циљ je у овом случају да пронађе и регрутује шпијуне које би могао да искористи за добијање информација о нашој земљи. За те људе они не маре, као што Запад не мари за Украјинце“, каже бивши обавештајац.

Другим речима, од Руса се фактички тражи да издају државу и шпијунирају у корист Лондона. До таквог закључка се долази из изјаве шефа МИ-6, који је рекао да су њихова „врата увек отворена“ за све Русе који желе да се придруже британској тајној служби и „допринесу да се крвопролиће у Украјини заустави“.

Мур је открио да је Ми-6 у претходних 18 месеци врбоваo Русе незадовољне ратом у Украјини и позвао је и остале да раде са њима, обећавајући да ће „њихове тајне увек бити безбедне”.

Шеф британске службе МИ6 Ричард Мур позвао је Русе да шпијунирају у корист Лондона

© Sputnik / Алекс Макнотон

Британске службе вршљају по Украјини

Шта заузврат, осим „искреног пријатељства“, британска обавештајна служба нуди грађанима Русије Мур није прецизирао, али Москва даје одговор и на то питање – пре свих, Ми-6 уништава оне који њима поверују.

Експерти кажу да у свакој држави има издајника и доушника, али да те бројке у Русији „нису критичне“, наводећи истовремено да су у Русији пооштрене казне за издају државе. По новом закону, у случају шпијунаже, одавања странцима података који представљају државну тајну, прелазак на страну противника или пружање финансијске, материјално-техничке или било које друге помоћи некој држави против Русије прети казна доживотног затвора, док је раније закон предвиђао затворску казну до 20 година и новчану казну до 500.000 рубаља (око 5.000 евра).

Ипак, најновија анкета показује да већина Руса – чак 77,3 одсто верује Владимиру Путину, док активости председника одобрава 74,4 одсто. Такође, раније анкете показују да већина Руса подржава руску специјалну операцију у Украјини, а 80 одсто њих сматра да су резултати те операције значајни за земљу.

Осим тога, аналитичари су дошли до закључка да је 2022. годину обележила појачана консолидација руског друштва око шефа државе.

Експерти упозоравају да на мети страних служби може бити сваки руски човек који има одређене информације или има приступ одређеним подацима, укључујући и руске дипломате. Још крајем прошле године британске обавештајне службе покушале су да врбују руског војног атешеа у Хагу, што је у супротности са Бечком конвенцијом о дипломатским односима из 1961. године.

Западне земље, укључујући и Велику Британију, помажу режиму у Кијеву снабдевајући га оружјем и обавештајним подацима. Королков истиче да је напад на Кримски мост, у коме је убијено двоје људи и једно дете тешко рањено, извео кијевски режим, уз учешће америчких и, пре свега, британских обавештајних служби.

„Све што је повезано са Великом Британијом је прилично компликовано. Могуће и да је та земља у овом тренутку главни учесник у свим догађајима специјалне војне операције, пошто у САД полако почиње предизборна кампања и они се удаљавају, помало се држе по страни. Имамо догађај са бродом који је дигао у ваздух део Кримског моста, а све то је производ Велике Британије...“, сматра Королков.

Британци заборавили на „Кембриџку петорку“

Реагујући на позив Ричарда Мура на издају и шпијунажу у корист Лондона, руска Спољна обавештајна служба позвала је колеге из британске Ми-6 да науче како да раде на примеру „Кембриџке петорке“, једне од најефикаснијих и најуспешнијих обавештајних мрежа у историји, настале средином тридесетих година прошлог века.

Након што је регрутована од стране совјетских обавештајаца група, коју су чинили млади Британци из највиших кругова британског друштва, скоро две деценије је достављала Совјетском Савезу британске тајне.

Руска обавештајна служба такође је подсетила да су британски обавештајци током Другог светског рата дали многе животе у борби против нацизма и његових следбеника – „учинили су то храбро, професионално и суптилно заједно са руским савезницима“, док данас позивају Русе да убрзају завршетак сукоба у Украјини, где се Русија бори против нових нациста који су у тој земљи дошли на власт.

Руска обавештајна служба подсећа и на „дугу традицију Англосаксонаца“ у елиминисању „искоришћених издајника и пребега“, иако то, како констатује, већ дуго није урађено професионално - остаје јасан траг“.