Западни медији о конфисковању руске имовине: Није то баш тако једноставно

Конфискација руске државне имовине у корист Украјине могла би да представља кршење међународног права и опасан преседан, пише Њујорк тајмс, позивајући се на правнике у Вашингтону, Бриселу и Лондону.

Остаје отворено питање како финансирати обнову украјинске инфраструктуре када се оружани сукоб заврши. Према мишљењу експерата, за ове потребе ће бити потребно од 500 милијарди долара до једне хиљаде милијарди долара.

Првобитно је предложено да се за обнову земље искористе златне и девизне резерве Руске Централне банке које су замрзле западне земље - њихов износ премашује 330 милијарди долара.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен обећала је прошлог месеца да ће представити „легални начин коришћења ове имовине у корист Украјине. Али њена изјава изазвала је забринутост међу званичницима блока и дипломатама, укључених у вишемесечне расправе о овој идеји.

„Испоставило се да је много компликованије него што се чинило на први поглед, а сада делује све мање реално“, признаје лист.

Одлука је одложена до јесени. Експерти наводе да „директна заплена руске државне имовине може бити праћена значајним правним и финансијским ризицима“. У теорији, државна имовина би могла бити заплењена гласањем у Савету безбедности УН, одлуком Међународног суда правде или као део „послератног споразума“.

Европски званичници, у поверљивом извештају у чији увид је имао Њујорк тајмс, потврдили су: „Не постоји кредибилан правни пут да се замрзнута имовина одузме искључиво на основу тога што се налази под санкцијама ЕУ.