Политика умешала прсте: Руски експерт о опасности испуштања воде из нуклеарке „Фукушима“

Ускоро би требало да почне постепено испуштање воде из нуклеарне електране „Фукушима 1“ у океан. Међутим, упркос одобрењу Међународне агенције за атомску енергију, та процедура изазива забринутост код неких земаља, укључујући Русију и Кину.

По речима руског научника Вјачеслава Лобанова, шефа лабораторије за физичку океанологију при Руској академији наука, скоро све нуклеарне електране, које се налазе на морским обалама, испуштају воду контаминирану вештачким радионуклидима.

„Пре тога је пречишћавају до концентрације која је у складу са прихваћеним стандардима радијационе безбедности или је разблажују. Дакле, вода се пречисти или разблажи до концентрације када ниво радионуклида постаје потпуно безбедан“, објашњава Лобанов.

Ситуација у нуклеарки „Фукушима 1“

Према доступним информацијама, концентрација трицијума у ​​акумулираној води која се чува на територији нуклеарне електране „Фукушима 1“ износи 700.000 бекерела по литру.

„Дозвољена концентрација у води за пиће у Јапану износи 60.000 бекерела по литру, а у Русији 7.000 бекерела по литру. Према томе, воду коју планирају да испусте треба разблажити океанском водом у односу 1:11,5 или 1:10 што не представља неки проблем. Процес испуштања воде контролише ИАЕА, ауторитативна међународна организација која укључује Русију и Кину. Према томе, уколико ИАЕА да такву дозволу, онда она треба да буде усаглашена са представницима земаља чланица те уважене организације. Међутим, треба схватити да су у овом моменту та питања тесно повезана са политиком, тако да је научницима тешко да суде о стању ствари. Али са научног становишта, потребно је пратити ниво радиоактивне контаминације океанских вода источно од Јапана и Курилских острва“, рекао је научник.

Како је истакао, планирано је да истраживања ускоро изведе руска експедиција са Тихоокеанског океанолошког института Далекоисточног огранка Руске академије наука са научно-истраживачким бродом „Академик Опарин“. Биће спроведена истраживања у Јапанском и Охотском мору, водама око Курилских острва и Камчатке.

Претходна истраживања

Руска страна је раније спровела сличне студије непосредно након хаварије у нуклеарки „Фукушима 1“ 2011. године.

„Две недеље након несреће у ваздуху изнад Владивостока и у води залива Петар Велики откривено је приметно повећање концентрације радиоизотопа јода и цезијума, што се објашњава атмосферским преношењем око планете. Али највећи део су 'ухватиле' океанске струје и однеле на исток. Најближа водена подручја Русије су регион Курилских острва. Користећи математичке моделе утврдили смо да су воде богате радионуклидима концентрисане у океанским вртлозима и услед зимског мешања те воде се премештају са површине у доње слојеве и носе их морске струје. Такви вртлози се редовно премештају из Јапана у подручје Курилских острва“, објашњава експерт.

Због тога је 2012. године руска страна организовала специјалну експедицију која је потврдила ове прогнозе, додаје Лобанов.

„Заиста, повишене концентрације трицијума и изотопа цезијума откривене су у областима где је забележено неколико вртлога источно од Јапана. У подручју Курила, као и у Охотском и Јапанском мору није забележен повишен садржај радионуклида. У то време, вртлози су брзо нестали, а воде обогаћене цезијумом прошириле су се до обала Америке, затим на север и исток са аљаским и алеутским струјама и поново до руских обала. Али, наравно, концентрације радионуклида су већ биле занемарљиве и нису представљале никакву опасност“, закључује стручњак.

Такође је истакао да његове јапанске колеге са Универзитета Каназава такође спроводе годишњи мониторинг код обала Хокаида.