Европу захватило екстремно време: „Дошло је доба глобалног кључања“

Рекордни топлотни таласи и суше, разорни шумски пожари, јаке кише и град широм Европе односе животе, оштећују инфраструктуру, смањују биодиверзитет и погађају туризам, жетву и привреду, због чега су неке владе наметнуле правила како би осигурале безбедност својих радника и позивају на ригорозне мере за борбу против климатских промена.

Топлотни таласи су овог лета истовремено захватили три континента на северној хемисфери док се глобално загревање погоршава, пише у чланку који је произвео Танјуг у сарадњи са европским агенцијама у оквиру пројекта European newsroom (ENR).

У медитеранским земљама које су посебно омиљене код туриста, попут Шпаније, Италије и Грчке, температуре су понегде достигле 40 степени Целзијуса, а очекују се даљи топлотни таласи. Медитерански регион је дуго класификован као жариште климатских промена од стране Међувладиног панела Уједињених нација за климатске промене (ИПЦЦ).

Јул би требало да буде најтоплији месец у хиљадама година, објавили су климатски научници из Светске метеоролошке организације (СМО) и Европске службе за климатске промене Коперникус након анализе података до 23. јула.

„Не морамо да чекамо крај месеца да бисмо то сазнали. Без мини-леденог доба у наредним данима, јул 2023. ће срушити свеукупне рекорде“, рекао је генерални секретар УН-а Антонио Гутереш, додајући да је „ера глобалног загревања завршена; стигла је ера глобалног кључања“.

Климатске промене изазване људским фактором

Научници из Светске иницијативе за атрибуцију времена рекли су да би топлотни таласи који су у јулу погодили делове Европе и Северне Америке били готово немогући без климатских промена изазваних људским фактором.

„Видимо промене без преседана широм света“, рекао је врхунски климатолог НАСА-е Гавин Шмит, а рекорди су оборени на копну и на мору.

Током протекле године, више од 60.000 људи умрло је у Европи од екстремних врућина, према Ханс Клугеу, директору Светске здравствене организације за Европу, додајући да ће број смртних случајева од екстремних врућина „расти из године у годину“.

Иако је време у Немачкој и северној Европи овог јула било мање топло него других лета, топлотни таласи у Северној Америци, Азији и јужној Европи подигли су глобални просек.

Грчка се бори са разорним пожарима изазваним интензивним врућинама на острвима Евија, Крф и Родос. Хиљаде људи је евакуисано. Према подацима Европске комисије, земље Европске уније подржавају Грчку са скоро 500 ватрогасаца и седам авиона распоређених у различитим областима у земљи.

„Заједно распоређујемо расположиве ресурсе за борбу против пожара и заштиту наших грађана и пејзажа“, рекао је европски комесар за кризу Јанез Ленарчич у саопштењу. Земље широм света могу затражити помоћ од чланица ЕУ у случају катастрофе, при чему Европска комисија координира распоређивање опреме цивилне заштите и стручњака.

Осим Грчке, друге земље у Европи као што су Турска, Шпанија, Португал, Италија и Француска такође се суочавају са ненормално високим температурама.

Температуре Егејског и Средоземног мора 8 степени изнад просека

У Турској су температуре око Егејског и Средоземног мора и до 8 степени изнад уобичајеног нивоа за ово доба године, наводи метеоролошка служба. Пожари су изазвали експлозију нагазних мина у близини града Дубровника на југу Хрватске, јавили су локални медији.

До сада је овог лета Шпанија избегавала велике пожаре, али је земља претрпела сушу изазвану високим температурама и вишемесечним недостатком кише. Након што је дошло до другог најсушнијег пролећа у последње 62 године, неколико области, као што су два најнасељенија региона Андалузија и Каталонија, погођено је критично ниским нивоом воде у резервоарима и другим местима за складиштење.

Акумулације у Андалузији прошле недеље су биле на 24 одсто укупног капацитета, док су ове недеље у Каталонији унутрашњи басени једва достигли 27 одсто.

Олује са екстремним падавинама и ветром

У међувремену, многе европске земље и региони искусиле су и друге екстремне временске прилике, као што су олује са екстремним падавинама и ветром.

Босна и Херцеговина је, на пример, у мају и јуну доживела поплаве и бујице узроковане обилним падавинама, након чега је уследио први топлотни талас. Олуја и јак ветар изазвали су оштећења посебно на северу, али и у јужним деловима БиХ.

Док се Словенија прошле године у ово доба борила с најгорим пожарима у својој историји, 2023. године суочила се са изузетно јаким олујама са обилним падавинама, градом и јаким ветровима. Србија је подједнако погођена олујама и градом који су оштетили усеве, инфраструктуру, аутомобиле и стамбене објекте.

Италија је доживела „један од најкомпликованијих дана у последњих неколико деценија - олује с кишом, торнада и џиновски град на северу, и жестоке врућине и разорне пожаре у центру и југу“, рекао је италијански министар цивилне заштите Нело Мусумеци.

Земља се борила са смртоносним и разорним пожарима на југу и једнако фаталним олујама на северу у којима је погинуло најмање седам људи и које су нанеле велику штету на имовини, инфраструктури и усевима. Већина пожара била подметнута, рекли су тужиоци.

Са екстремно високим температурама, потреба за климатизацијом је повећала потрошњу електричне енергије што је у неким земљама довело до једнодневних или поновљених нестанка струје, као и оштећења подземних каблова.

Удружење хотела и ресторана Малте саопштило је да су се фрустрирани гости одјавили из хотела због нестанка струје. Ресторани и супермаркети у земљи морали су да бацају одмрзнуту храну, док су неисправни клима уређаји довели до штрајка особља италијанског Мекдоналдса који су се жалили да су се „гушили“ на „неподношљивим“ температурама од преко 40 степени у продајним местима.

Неколико радника на фарми умрло је и у Италији од последица топлотног таласа. ЦГИЛ, највећи италијански синдикат, позвао је власти да појачају напоре да заштите раднике од ефеката тропских температура које су погодиле земљу.

Мауризио Ландини, лидер ЦГИЛ-а, рекао је да „топлини талас повећава ризик по здравље и безбедност радника“ и додао да је „то потпуно неприхватљиво“. Као резултат тога, италијанска влада сада ради на протоколу о опасностима од топлоте и проблемима на италијанским радним местима.

Кише утичу на жетву, воће и поврће

У Немачкој кише утичу на жетву житарица, воћа и поврћа. Док су падавине приморале произвођаче житарица да изнова прекидају жетву, воћари и повртари су задовољни. Торстен Кравцзик, председник саксонског државног удружења фармера, рекао је да је то била најскупља жетва икада. Трошкови за ђубриво, на пример, били су два до три пута већи. За рад и енергију је такође требало платити знатно више новца.

Недавни екстремни временски услови подстакли су владе широм Европе да појачају напоре цивилне заштите и предузму одговарајуће мере за заштиту својих грађана.

Генерални секретар УН Гутереш позвао је политичаре да предузму хитне и драстичне кораке за сузбијање климатских промена, а папа Фрања је такође обновио свој позив на акцију за решавање климатске кризе суочених са екстремним временским приликама.

Као одговор на несташицу воде у Шпанији, регионална влада Каталоније прогласила је ситуацију „изузетности воде“ на већем делу своје територије. То подразумева да је у скоро 500 општина погођених несташицом, у којима живи шест милиона људи, уведено ограничење од 230 литара воде по становнику дневно за кућну употребу. Такође је ступило на снагу смањење од 40 одсто воде за пољопривредну употребу и смањење од 15 одсто за индустрију.

У мају је шпанска влада одобрила мере за спречавање несрећа и смрти при раду на отвореном на које могу да утичу неповољне временске прилике као што су топлотни таласи.

Малтешке власти издале су упозорење о врућини позивајући људе да не напуштају своје домове између 11 и 16 сати, у најтоплијим сатима дана.

Слично, румунска Територијална инспекција рада обавезала је послодавце да предузму мере за заштиту здравља својих запослених, као што је смањење интензитета физичких активности, обезбеђивање вентилације на радном месту, мешање физички захтевних послова са мање активним обавезама и увођење више одмора.

Немачки министар здравља Карл Лаутербах (СПД) представио је план заштите од топлоте крајем јула у покушају да се преполови број смртних случајева изазваних топлотом, углавном давањем више јавних смерница о томе како се носити са врућим временом.

Словенија се због своје географије загрева брже од светског просека, са просечним порастом температуре од 2,2 степена између 1980. и 2021. Дефинитивно би било потребно више улагања у превенцију, рекао је министар животне средине Урош Брежан.

Он је нагласио да постоји посебна потреба да се очувају залихе воде. Пословни лидери и политичари су указивали на потребу за системским мерама за прилагођавање климатским променама, као и на интервенцију у борби против последица.

Италијански министар за животну средину и енергетску безбедност Гилберто Пичето рекао је да је „влада већ ангажована на овом фронту како би осигурала блиску координацију између свих тела за спровођење, како у ванредним ситуацијама, тако и у редовним периодима“.

Међутим, он је инсистирао да „главни проблем није финансирање, већ механизам и процедуре потрошње“.