Народна банка Србије задржала референтну каматну стопу на нивоу од 6,5 одсто

Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је да референтну каматну стопу задржи на нивоу од 6,50 одсто.

На непромењеним нивоима су задржане и каматне стопе на депозитне (5,25 одсто) и кредитне олакшице (7,75 одсто).

Одлуку Извршног одбора о задржавању референтне каматне стопе на непромењеном нивоу определио је наставак попуштања глобалних инфлаторних притисака, који би требало да допринесе осетнијем паду увозне инфлације, саопштила је Народна банка Србије.

Истовремено, Извршни одбор очекује наставак опадајуће путање домаће инфлације и њен повратак у границе циља у хоризонту монетарне политике.

„Приликом доношења одлуке уважено је и то што су у претходном периоду пооштравани монетарни услови и да је сада потребно да се сагледају пуни ефекти претходно спроведених мера. Ако процени да је потребно, Извршни одбор не искључује могућност даљег пооштравања монетарне политике. Преношење досадашњег повећања референтне каматне стопе на каматне стопе на тржишту новца, кредита и штедње указује на ефикасност трансмисионог механизма монетарне политике путем канала каматне стопе“, напомиње се у саопштењу.

НБС наводи да преношење досадашњег повећања референтне каматне стопе на каматне стопе на тржишту новца, кредита и штедње указује на ефикасност трансмисионог механизма монетарне политике путем канала каматне стопе.

Како се додаје, слабљење глобалних трошковних притисака је настављено, пре свега по основу смањења цена енергената и примарних производа на светском тржишту.

Иако се по том основу, као и услед решавања застоја у међународним ланцима снабдевања, инфлација на глобалном нивоу смањује, нивои на којима се она налази и даље су релативно високи, што може довести до даљег заоштравања монетарних политика у појединим земљама, а нарочито у зони евра, указује НБС.

На глобалном нивоу базна инфлација показује знаке упорности и спорије опада од укупне инфлације под утицајем повишених инфлационих очекивања, даљег раста зарада и задржавања стопе незапослености на рекордно ниском нивоу, као и услед високих профитних маржи компанија.

У таквим околностима многе централне банке, пре свега развијених земаља наставиле су да повећавају референтне каматне стопе, али споријим темпом него током 2022. године, напомиње НБС.

Такође, Извршни одбор Народне банке Србије је имао у виду и чињеницу да је очекивани раст светске економије ове и наредне године испод дугорочног просека, због пооштрених услова на међународном финансијском тржишту, структурних промена услед пандемије, ниских инвестиција и повећаног јавног дуга.

У условима успоравања глобалне економске активности, пре свега прерађивачке индустрије у зони евра, која је наш најважнији трговински партнер, потребно је осигурати и континуитет привредног раста Србије.

Ипак, Извршни одбор истиче да је опрезност монетарне политике и даље неопходна због присутних геополитичких тензија, као и, иако смањених и даље присутних ризика у погледу цена енергената и њихове расположивости у наредном периоду и светских цена примарних производа.

Међугодишња инфлација од априла у паду

У складу са очекивањима Извршног одбора, међугодишња инфлација у Србији се од априла налази на опадајућој путањи.

Успоравање инфлације у највећој мери је резултат мањег раста цена прерађене хране и енергије, али и ниже базне инфлације, која се у јуну спустила на једноцифрени ниво.

Процене указују на даљи пад међугодишње инфлације у јулу када би могла да износи око 12,5 одсто, уз изостанак месечног раста потрошачких цена очекује да ће међугодишња инфлација наставити да се креће опадајућом

путањом, уз знатнији пад у остатку године, на шта ће се одразити и излазак из међугодишњег обрачуна инфлације поскупљења хране и енергената из друге половине 2022. године.

Опадајућој путањи инфлације у наредном периоду и њеном повратку у границе циља у хоризонту монетарне политике допринеће и ефекти заоштравања монетарних услова, слабљење глобалних трошковних притисака, успоравање увозне инфлације, као и очекивани пад инфлационих очекивања.

У складу са очекивањима Извршног одбора, раст бруто домаћег производа је у другом тромесечју убрзан и, према првим проценама Републичког завода за статистику, износио је 1,7 одсто међугодишње.

Оствареном расту највише доприноси опоравак сектора грађевинарства и раст активности у услужним секторима захваљујући наставку повећања запослености и зарада.

Раст бележи и пољопривреда, јер је овогодишња пољопривредна сезона, и поред обилних падавина и штета у појединим подручјима, боља од прошлогодишње коју је обележила суша.

Захваљујући опоравку производње електричне енергије, и индустрија је дала позитиван допринос, упркос нижој активности у прерађивачкој индустрији, на коју се одражава нижа производна активност наших трговинских партнера, а пре свега Немачке.

Народна банка Србије ће наставити да прати и анализира трендове на међународном робном и финансијском тржишту и да будуће одлуке о монетарној политици доноси у зависности од података који буду пристизали, узимајући при томе у обзир и очекиване ефекте претходног заоштравања монетарне политике на инфлацију у наредном периоду.

Приоритет монетарне политике и даље ће бити обезбеђење ценовне и финансијске стабилности у средњем року, уз подршку даљем расту и развоју привреде, као и даљем расту запослености и очувању повољног инвестиционог амбијента.