Експерти за Спутњик: Како су Авганистанци замрзели НАТО и САД

Масовни ратни злочини, штета која је нанета авганистанској економији, инфраструктури и животној средини, одуговлачење мировног процеса, корупција која су подстицале структуре повезане са НАТО-ом, пумпање земље оружјем негативне су последице присуства НАТО-а у Авганистану, изјавио је за Спутњик руски експерт за Авганистан Георгиј Мачитидзе.

„То што су амерички војници примењивали такозване ‘мајке свих бомби’ у провинцији Нангархар 2017. године сведочи о смртоносним последицама акција међународне коалиције које ће још много година осећати авганистански народ. Између осталог, то је довело до пораста броја смртоносних болести код становништва, уништавања животне средине и смањења продуктивности земљишта. Такође је примећен огроман број случајева у којима су амерички и НАТО војници мучили и малтретирали затворенике, као и нехумано понашање и злостављање талибанских лешева“, рекао је он.

Мачитидзе истиче да је НАТО такође одуговлачио процес решавања авганистанског сукоба у условима очувања безизлазне ситуације са војног становишта, што је само погоршавало патње авганистанског народа.

Он наглашава да је пумпање земље различитим наоружањем, чији је добар број остао у земљи и након повлачења снага блока, допринело даљој милитаризацији Авганистана.

Стручњак оцењује да је политика НАТО-а у Авганистану била неуспешна, јер практично нису били постигнути никакви значајни резултати: НАТО није успео да победи талибане, није могао да створи услове за реализацију међуавганистанских преговора и формирања прелазне владе, јер није уложио довољно напора да натера председника Ашрафа Ганија да реши тај проблем, за шта су талибани били спремни у одређеној фази.

Поред тога, сматра Мачитадзе, НАТО није успео да прошири демократске реформе на целу земљу, учинивши овај процес неповратним.

Експерт такође истиче да ни првобитни циљ војне интервенције у Авганистану – ликвидација „Ал Каиде“ (терористичка организација забрањена у Русији) није био остварен, већ су искусни екстремисти покрета активно учествовали у организацији војних операција талибана против НАТО снага у Авганистану.

„То што са територије Авганистана није било напада је у великој мери заслуга руководства покрета ‘Талибан’ које је чланове 'Ал-Каиде’ ставило под своју пуну контролу, сећајући се негативног искуства из 90-их година прошлог века, када су кривицом 'Ал Каиде' талибани изгубили власт. Сада се прогнозира да би 'Ал Каида' могла да се поново активира и почне да делује са територије Авганистана“, поручио је Мачитадзе.

Према његовим речима, НАТО није успео да створи јаку авганистанску армију и полицију за осигурање безбедности у земљи.

На крају, НАТО је морао да напусти земљу, а заменио га је исламистички теократски режим, закључио је руски стручњак.

Авганистанци најпре веровали САД и НАТО, а затим их замрзели

Мохамед Наим Гајур, бивши шеф Обавештајне управе полиције у Херату при прошлој влади, војни експерт и стручњак за безбедносна питања сматра да су главни фактори неуспеха САД и НАТО у Авганистану били корупција, нестручност највиших државних званичника, недостатак познавања Авганистана.

Стручњак је објаснио да су Авганистанци најпре веровали САД и НАТО-у, а затим су их замрзели.

„Ови фактори нанели су озбиљан ударац ауторитету земаља чланица НАТО-а у Авганистану“, оценио је Гајур.

Патриоте ишчезле, завладао неморал

Службеник у Министарству иностраних послова за време привремене владе талибана, који је желео да остане анониман, рекао је за Спутњик да је присуство НАТО-а и САД у Авганистану довело до тога да су све патриоте у земљи једноставно нестале, а НАТО је подржавао поједине категорије службеника.

„Долазак НАТО-а у Авганистан пре 20 година није био од помоћи. Они су само експлоатисали рудна богатства земље у корист својих држава и за две деценије су једноставно наоружали војнике републике неквалитетним оружјем. Дошао је дан када у целој земљи није било ниједног патриоте, сви су размишљали о џиповима, прељуби, вину и другим лошим стварима“, закључио је стручњак.

Присуство НАТО-а у Авганистану

НАТО је од 11. августа 2003. године на себе преузео командовање мировним снагама у Авганистану.

Међународне снаге за безбедносну помоћ (ИСАФ) су биле вишенационална војна мисија у Авганистану од 2001. године до 2014. године. Формирана је на основу резолуције 1386 Савета безбедности УН у складу са споразумом у Бону, који је предвиђао успостављање сталне авганистанске владе након америчке инвазије на Авганистан у октобру 2001. године.

Главни циљ ИСАФ-а је била обука Авганистанских националних снага безбедности (АНСФ) и пружање помоћи Авганистану у успостављању кључних државних институција. Временом је он учествовао и у много већем рату у Авганистану против побуњеничког покрета „Талибан“ (налази се под санкцијама УН због тероризма).

Првобитни мандат ИСАФ-а је у почетку предвиђао обезбеђивање Кабула, престонице Авганистана, као и њене околине од снага опозиције како би се допринело формирању прелазне администрације Авганистана на челу са Хамидом Карзајем.

НАТО је 2003. године, на захтев УН и владе Авганистана, преузео командовање мисијом. Убрзо после тога је Савет безбедности УН проширио мисију ИСАФ на осигурање и подршку безбедности ван региона престонице. ИСАФ је постепено проширио своје операције у четири фазе и 2006. године је преузео одговорност за целу земљу.