Можда када увучемо стомак боље изгледамо, али озбиљно реметимо цео организам

Tрбушни мишићи спадају у најзапосленије мишиће у нашем телу. Укључени су у скоро сваки наш покрет. Одржавају тело стабилним и уравнотеженим, штите нашу кичму и чак обезбеђују да наши унутрашњи органи остану тамо где би требало да буду.

Одређена здравствена стања, па чак и непотребно затезање мишића током свакодневног живота, могу довести до неуравнотежености трбушних мишића. Временом, ово може довести до стања званог синдром пешчаног сата – штетне промене у структури трбушног зида, што може проузроковати стварање видљивог набора на средини абдомена. И не само то, већ ова промена може имати и штетни ефекат на унутрашње органе и друге делове тела ако се не лечи, напомиње др Адам Тејлор, професор анатомије на Универзитету у Ланкастеру.

Постоје четири главна узрока синдрома пешчаног сата. Сваки од њих доводи до дисбаланса у функцији трбушних мишића, преноси РТС.

Први узрок су одређена урођена стања (као што су гастрошиза или пупчана кила ) који доводе до неправилног развоја абдоминалних мишића и лечи се оперативно пластичним хируршким процедурама, на рођењу и касније.

Лоше држање је још један узрок. Доводи до тога да се кичма удаљава од своје нормалне закривљености у облику слова S, што доводи до негативних промена у напетости и функцији трбушних мишића и условљава неравнотежу.

Бол у абдомену (било због проблема са варењем, јетром или жучном кесом) такође може проузроковати да особа намерно или невољно стегне своје трбушне мишиће како би умањила или избегла бол.

Али још један изненађујући узрок синдрома пешчаног сата може бити слика коју имамо о свом телу, што је све већи проблем. Људи који се су незадовољни изгледом свога тела или желе да имају раван стомак, често намерно стежу трбушне миђиће како би постигли жељени изглед.

Неравнотежа мишића

Када увлачимо стомак, то узрокује да се наши равни трбушни мишићи (musculus rectus abdominis), такозване „плочице" скупљају. Али пошто углавном складиштимо више масног ткива у доњем делу стомака, мишићи на врху стомака имају тенденцију да буду активнији. Ово ствара набор, или током дужег периода, бразду на стомаку, при чему се пупак повлачи нагоре.

Без обзира на то да ли намерно или несвесно увлачимо стомак, места која трпе већи притисак су и доњи део леђа и врат. То је зато што сада морају да компензују промене у стабилности језгра.

Компресија стомака такође смањује количину простора доступног за унутрашње трбушне органе. Ако стомак замислите као тубу пасте за зубе, каже професор Тејлор, када стиснете на средини тубе, стварате притисак на врху и на дну. Притисак на врху утиче на дисање тако што чини да дијафрагма (главни мишић укључен приликом удисаја) не може да се повуче што даље.

Притисак на дну ствара већу силу на мишиће карличног дна јер се трбушна шупљина смањује у запремини када увлачимо стомак. Поред тога, појачане су силе на зглобове кичме и карлице јер су трбушни мишићи мање способни да апсорбују удар када су напети.

Иако постоји мало истраживања која су се бавила утицајем самог синдрома пешчаног сата на капацитет дисања, истраживање на испитаницима којима је био везан стомак (цео стомак или само део како би се помогао опоравак од повреде мишића или после операције) показала су да долази до смањења од 34 одсто количине ваздуха који се издахне и 27 до 40 одсто смањења укупног капацитета плућа. Неизвесно је да ли то доводи и до дугорочних промена у капацитету дисања. Али краткорочно, ово може отежати вежбање – а можда ћете и раније осетити умор због смањеног уноса кисеоника у крвоток, напомиње професор.

Увлачење стомака доводи и до оптерећења карличног дна, што ће утицати на функцију бешике, материце и ректума, потенцијално изазивајући цурење урина или фекалних материја, као и пролапс материце. За људе који већ имају проблема са дисфункцијом карличног дна (као што је уринарна или фекална инконтиненција), увлачење стомаку може само да погорша ове проблеме.

Постоји решење

На срећу, синдром пешчаног сата је реверзибилан. Лечење мишићне неравнотеже кроз вежбе које јачају све мишиће језгра ће помоћи. Вежбе као што су склекови или мост су неке од тих. Слично, активности као што су јога или пилатес ће такође вероватно бити корисне у опуштању мишића.

Синдром пешчаног сата је вероватно нешто што ће се развити током дужег периода – недељама сталног увлачења стомака. Тако да у неким изузетним ситуацијама ако мало и увучемо стомак да бисмо оставили бољи утисак, неће изазвати тако драматичне проблеме.

Такође постоји много начина на које то можемо да избегнемо, напомиње професор Адам Тејлор. Ако имате необјашњив или дуготрајан бол у стомаку, најбоље је потражити савет лекара – не само да бисте спречили неравнотежу мишића, већ и да бисте лечили основни узрок бола.

Ако пак увлачите стомак да бисте побољшали свој изглед, вежбе које јачају мишиће и леђа биће корисне за одржавање доброг држања и изравнавање стомака.