Мало познато јавности: Шпански "пут свиле" на северу Србије - много пре кинеског

Удружење "Чувари Перлеза" покренуло је иницијативу да се дудова шума у том месту код Зрењанина заштити и прогласи Спомеником природе. Дуд се у Војводини наменски садио још у 18. веку због гајења свилене бубе. Прича о заштити дуда открива сагу о необичној „производњи“ у овом месту, а „пут свиле“ из Перлеза сеже све до Каталоније.

Драго Јовичин рођен је у Перлезу 1941. године., сећа се Вашаришта, места које Удружење жели да заштити, као густе дудове шуме. У месту је, каже, после Другог светског рата, дудова било на све стране, али не оних који рађају, већ јалових.

У Перлезу је, додаје, био човек који је радио са задругом из Зрењанина која је откупљивала одрасле свилене бубе, његов је посао био да убеди људе да се тиме баве и да донесе бубе.

„Било је на пола кутије, на целу кутију, зависи колико хоћеш. Кад дође време да се лист дуда појави, кад може да се бере, он дође и каже, сутра добијате ваше бубе, и онда их намести у собу. За ту једну кутију, треба ти велика просторија, четири са четири, и да правиш полице на три спрата, јер оне се множе брзо“, објашњава деда Драго.

Свилене бубе које преду

Он додаје да су Перлежани који су гајили свилену бубу, од које се прави најфинија тканина на свету, поред обавезе да бубе хране, морали да им прибаве и гране на које ће се попети, кад за то дође време. У пољу су налазили високу траву јаких грана, које су се рачвале.

„После шест недеља, кад престану да једу, оне се пењу на те гране и ту се увијају. То је била милина гледати, као мачка кад преде, тако зује. Ми деца смо то волели, кад их однесу, баце ђубре, а ми идемо, јер понека остане. Ставимо је у кутију од ципела, после месец дана, она изађе из те чауре и створи се лептир, то је за нас било чудо“.

Дрво дуда у Војводину су донели Шпанци, врсни свилари и трговци свилом

© Фото : Спутњику уступили "Чувари Перлеза"

Било је то дивно време, каже деда Драго, дудови су расли на све стране, сеча јалових, који се бубе хране, је била забрањена. Било их је и по целом атару, да народ кад оде у поље са коњима има где да бежи у ладовину, тада није било трактора.

„Било их је и у двориштима, улице, то је било пуно дудова, само, који год је био јалов, да није имао дудића, опомене тог газду, овај дуд не смеш да сечеш, треба за бубе. Ако случајно дође до сушења, онда комисија дође и каже, можеш да га исечеш. Морао си да пријавиш, ниси смео да сечеш, да не пријавиш“.

Шпанско место Перлез

Јавност мало зна, али у Перлезу знају да је њихово место добило име по једном Шпанцу, а управо су Каталонци, као врсни свилари и трговци „краљицом тканина“, донели у Банат дрво дуда, којим се хране свилене бубе.

Након превирања на другом крају Европе, почетком 18. века, почео је егзил каталонског становништва, селили су се по Хабрзбуршкој монархији. Племић Рамон Фредерик де Вилана Перлез био је задужен да луку Фиуме, данашњу Ријеку у Хрватској, споји са хабзбуршким територијама које су се простирале на простору данашње Војводине.

Његов син Франсеск Вилана Перлес I Фабрегас био је гувернер Темишварског Баната од 1753. до 1759. године. Царства су се спемњивала, а Перлез задржао име које је добио у част овог шпанског великаша.

Дудове није успео да задржи, кад се деда Драго вратио из војске, 1965. престало је гајење свилених буба, почела је сеча. Траг да је Перлез био важан центар узгоја остао је само на Вашаришту. Има још 105 стабала, али то је највећа шума дуда у Војводини, коју Удружење „Чувари Перлеза“ покушава да заштити.

У Перлезу ове године има 24 гнезда рода, Удружење на бандере поставља платформе, како би птице заштитили од струјног удара

© Фото : Спутњику уступили "Чувари Перлеза"

„Ту се редовно одржава слава села 13. августа, то је заправо празник из доба социјализма. Долазе рингишпили, аутодром, тако да млади, деца везују лепе успомене за тај период и ово место. Иначе, то је већим делом године место које служи за испашу. Није парк, нажалост, било би лепо да јесте, трудимо се да овом иницијативом постигнемо да буде Споменик природе, да у неком наредном периоду можда добије и статус парка“, каже председник Удружења Маја Трифунац.

Дудови су већ заштићени

Она додаје да ово место свакако треба да буде заштићена зона, али и да само подношење иницијативе Покрајинском заводу за заштиту природе значи да су стабла под неком врстом заштите.

„Стручњак из Завода нам је обећао да, оно што он у овом моменту може да уради, јесте да заштити постојећу шуму на десет година, али то је и нека врста улазнице за даљу заштиту, како би се стабла ставила под заштиту државе. Стручњаци ће доћи, премерити свако стабло, пописати и проценити у каквом се стању налази“, каже Трифунац.

У Перлезу Шпанаца одавно нема, побегли су због климе на коју никако нису могли да се навикну, има неколико српских породица чија су презимена заправо шпанска имена, а од странаца, има Кинеза.

Отворили су фабрику за прераду пластике, не у индустријској зони, већ у самом месту. То је и разлог што је група мештана основала Удружење. Борба за чист ваздух траје, фабрика је на неко време обуставила рад, па наставила. И она је разлог зашто треба сачувати дудове, произвођаче кисеоника.

У Перлезу је остало још 105 стабала јаловог дуда које Удружење покушава да заштити

© Фото : Спутњику уступили "Чувари Перлеза"