Репрограмирање ћелија укида старење: Научник тврди да би људи могли да живе 20.000 година

Људски род хиљадама година је опседнут постизањем бесмртности, али упркос невероватним напрецима у науци и медицини који су постигнути током последњих неколико векова, наша врста и даље остаје подједнако рањива на процес старења као што су то били наши преци милионима година уназад.

Ипак, у не превише далекој будућности, напреци у медицинској технологији могли би веома реално да пруже прилику да се време врати уназад и можда се на крају чак и потпуно заустави.

Жоао Педро де Магаљаес, професор молекуларне биогеронтологије на Институту за упалу и старење Универзитета у Бирмингему у Енглеској, има занимљиву теорију.

Проучавајући геноме дуговечних животиња попут главатих китова и голог кртичњака, закључио је – елиминишући старење на ћелијском нивоу – да је могуће да људи живе хиљадама година, можда чак и до 20.000 година.

Но, постоји једна квака – такав подвиг захтевао би да научници репрограмирају наше ћелије, а то је тренутно немогуће с данашњом технологијом.

„Заправо сам пре неколико година направио неке прорачуне и сазнао да бисмо лечењем људског старења могли да живимо више од 1.000 година”, каже де Магаљаес и наставља:

„Максимално трајање живота, осим несрећа и насилне смрти, могло би да буде чак 20.000 година. То можда звучи много, али неке врсте већ могу да живе стотинама година – у неким случајевима чак и хиљадама“.

Жудња за бесмртношћу

Жеља људи за бесмртношћу има дубоке корене у људској психологији, култури и историји. То је питање које сеже унатраг хиљадама година и има различите аспекте, како филозофске, тако и научне.

Постоји више културних и филозофских аспеката

Смрт је неизбежна и непозната, а многи људи осећају страх према њој. Тежња за бесмртношћу може произаћи из потребе да се превлада тај страх.

Исто тако, људи често траже дубље значење и сврху у свом животу. Бесмртност се може перципирати као начин да се продужи прилика за постизање животних циљева и испуњење.

На крају, многе културе имају митове и приче о бесмртности или дуговечности. Ти митови могу да утичу на људске тежње и жеље.

Научни аспекти

Кроз историју, научници су направили значајне кораке у продужењу људског живота кроз медицинске третмане и побољшане животне услове.

Научници проучавају процес старења и траже начине како га успорити или чак зауставити. Таква истраживања могу довести до продужења трајања живота и бољег здравља у старијој доби.

Такође, напредак у биотехнологији, генетици и регенеративној медицини отвара могућности за интервенције на ћелијском нивоу, а које би могле да продуже животни век.

Теорије о клонирању и пресађивању органа отварају могућност за стварање заменских тела или органа како би се продужио живот.

Упркос напретку у науци, постизање бесмртности и даље је изазовно и комплексно питање. Већина научника се слаже да је „потпуна бесмртност“, односно бескрајни живот, врло невероватан, а можда и недостижан циљ.

Међутим, истраживање процеса старења и развој технологија које продужавају здрав животни век остаје активно подручје научног интереса.