Лидери богатих земаља (не)пожељни на јубиларном форуму „Појас и пут“ | Енергија Спутњика

Кинеска иницијатива „Појас и пут“, којом ова далекоисточна азијска земља оживљава „Пут свиле” од пре две хиљаде година, када су каравани роба из Кине и далеке Азије пристизали путевима преко Блиског истока у Европу започета је пре једне деценије. До сада је ова промоција отворене светске економије и међународних односа, привукла је 151 државу.

Као земља која јача своју привредну али и геополотичку моћ Кина не посустаје у овом амбициозном пројекту, нудећи партнерима широм планете, не само у Азији и Европи, повољне кредите, али и сарадњу са кинеским компанијама спремним да учествују у инфраструктурним пројектима, које отварају своје фирме или купују домаће у кључним привредним секторима у многим земљама.

Уочи овог октобра приментно је, међутим, да се број полиитчара, пре свега из западноевропских земаља, који критикују сарадњу са Кином у овом пројекту повећава. Тако се недавно јавио италијански министар одбране Гвидо Крозето оцењујући да је Италија донела „импровизовану и ужасну” одлуку да се придружи кинеској иницијативи „Појас и пут”.

Италија је, иначе, једина развијена економија која је приступила иницијативи Појас и пут 2019. године, што су тада критиковали њени западни савезници. То их, наравно, није спречавало да и сами јачају привредну сарадњу са Пекингом, па је тако Велика Британија са кинеским партнером отпочела изградњу нуклеране електране, све уз кинески кредит.

Ипак, ових дана је вест да Кина није позвала шефове неких западних земаља на форум „Појас и пут“. Кинески лист „Глобал тајм“ пише да су позивнице упућене је лидерима земаља у развоју, а да челници неких развијених земаља „неће бити укључени“.

Тиме је из Кине демантована информација неких западних медија да европски лидери „не планирају да присуствују форуму“. Позиве нису добили председник Француске Емануел Макрон, немачки канцелар Олаф Шолц и италијански премијер Ђорђа Мелони.

Овакав однос према кинеској инвестиционој иницијативи не треба да чуди, јер такозвани развијени запад се бори са инфлацијом, рецесијом, економским проблемима због којих су многе фирме угашене или се селе, неке баш у Кину. А Кинеска привреда, додуше успорено, ипак И даље јача. Ту је и оцена политичара западних земаља да Кина не би смела ни требала економски да сарађује са Русијом због дешавања у Украјини.

Лидери неразвијених земаља, па тако и српски председник Александар Вучић у октобру ће у Кину. Пекинг, такође, учвршћује многа економска пријатељства са сиромашним земљама, па тако кинеске фирме најављују да ће преузети и обезбедити њихово финансирање, за пројекте које је Немачка обуставила у Републици Српској због санкција Запада против Милорада Додика.

Уз истовремено буђење азијских, афричких и јужноамеричких земаља, које се одлучују за приступање БРИКС-у очигледној да се наставља формирање новог светског поретка.

О томе шта то све значи за Кину, неразвијене земље али и такозвали развијени запад, где су ту Балканске земље, којима се годинама одлаже улазак у ЕУ, шта добијају а шта губе они који су део иницијативе „Појас и пут“ у данашњој „Енергији спутњика” Јелица Путниковић разговара са Драганом Митровић, редовном професорком Факултета политичких наука, оснивачем Центра за студије Азије и Далеког истока на ФПН-у и директорком Института за азијске студије.

О емисији „Енергија Спутњика“

„Енергија Спутњика“ је емисија портала и радија Спутњик коју води Јелица Путниковић, стручњак за енергетику.

Теме су махом везане за енергетику и економију, локалног и глобалног карактера, а гости су стручњаци у својим пољима. Емитује се сваког уторка у 21.00.