„Тунел“ настао на основу истинитих догађаја и полицијских извештаја – трилер достојан Холивуда

Када гледате кризне ситуације са таоцима из угла органа реда, особе која је починилац и потенцијалних жртава, видите да истина не мора да буде једна као што каже Меша Селимовић – истина је много и не слажу се међу собом. Видећемо ко ће се усудити да осуђује, каже глумица Миња Пековић.

Миња Пековић игра у серији „Тунел“ редитеља Петра Ристовског, чије ће прве две епизоде бити премијерно приказане 25. августа на „ Дунав филм фесту“.

Знала сам на сету да се најежим

„Тунел“ је напет полицијски, психолошки трилер од дванаест епизода писаних на основу полицијских извештаја и интервјуа са преговарачима и инспекторима групе за преговоре Министарства унутрашњих послова Србије.

Приче су инспирисане стварним личностима, кризним и талачким ситуацијама које су се десиле у Србији у протеклих 20 година.

„Разговарали смо са правим преговарачима, читали изјаве, записнике, информације о случајевима. Као грађанин слушала сам о томе, читала вести, али никада не упознате те ситуације у потпуности. Знала сам на сету да се најежим до те мере да ми све изгледа стварно“, каже Миња Пековић за Спутњик.

Миња Пековић

© Sputnik / Марија Јаковљевић

Другачије гледам људе у униформи

Серија прати рад и приватни живот групе за преговоре, која кроз сваку епизоду има пред собом новог починиоца коме покушава да помогне.

„Почела сам другачије да гледам људе у униформи. За нас је то обично неки човек који обавља своју дужност, па ако нас изнервира, опсоваћемо га. Никада се не запитамо шта се све налази иза тог посла - колико ту има протокола, законских оквира у којима функционише, шта би урадио да може, а не може и како их погађају сви ти случајеви“, истиче Пековић.

Каже да „Тунел“ није обична акциона серија:

„Имамо човека који је на ивици, доведен тамо разним околностима - некада је у питању губитак менталног здравља - човека који је у опасности и по себе и по полицајце чија је професија да у торбу ставе сопствену главу да би спашавали туђу. А често је тај кога спашавају кренуо да се свог живота отараси. Разна питања се ту појављују почев од тога шта човека охрабри да уђе у такву професију. Приказујемо читав тај свет изазова, дилема, опасности и како приватни живот неминовно трпи због посла“.

Не може да препричава случајеве, али напомиње да јој је седма епизода најпотреснија:

„Потресно је када имате особу која да није тих околности, никада не би дошла у ту ситуацију. Услед енормног страха и изгубљености долази до тачке да постане починилац. У основи је најчистији мотив, али долази у колизију са законом. Мени је то као мајци било посебно тешко“.

Прве две епизоде серије „Тунел“ на Дунав филм фесту у Смедереву

© Фото : Спутњику уступио Зилион филм

Жена међу људима од оружја

Пековић игра Невену Гавран координаторку преговарачког тима која настоји да буде боља од својих мушких колега и истовремено обави и све остале обавезе које се од ње као жене и мајке очекују:

„Невена је храбра, борбена и не може да прихвати одлуку ауторитета ако она за њу у том тренутку нема логике. У сталној је потреби да докаже да она као жена може да ради свој посао, при чему је посебно нервирају алузије на женску мекоћу. С друге стране има дете у пубертету, маму која је из исте бранше па постоји конфликт мајка - ћерка, уз све то и бившег мужа и труди се да стигне све, али дан има само 24 сата и нешто мора да трпи“.

Каже да се њена Невена потрудила да споља огруби, да би била прихваћена у мушком друштву:

„Њено срце је ипак меко и погађају је разне ствари. Њено деловање и њена појава јесу из мушког принципа управо да због пола не би била дискредитована. Ипак је ово Балкан, па још и људи од оружја, што је професија која се везује за мушкарце. Међутим жене и њихова перцепција, интуиција, мекоћа умеју да буду изузетно корисне“.

Захваљујући Невени је, признаје, постала мало храбрија:

„Најтеже ми је било да савладам страхове од вожње, оружја и висине. Мислила сам да висина неће бити проблем, али када смо снимали на спрату изнад тринаестог, до ког лифт не иде, имала сам осећај да ће ме ветар срушити па онда сви изазови екстеријера које не можете да контролишите. То је драж овог посла. Занимљиво је и узбудљиво. Никада глумац не добије улогу која му није потребна у датом тренутку. Увек добијете оно што вам треба да бисте напредовали у професионалном смислу, а онда и да бисте на личном плану направили бар мрављи корак напред“.

Стварни догађаји

Када је студирала глуму, напомиње, полицијске трилере и акционе филмове је везивала за Холивуд, мислећи да тако нешто нема шанси да се снима у Србији.

„Мислим да 'Тунел' може бити пријемчивији нашој публици од страних серија истог жанра, јер колико год биле добро урађене, ипак се дешавају тамо негде. Када знате да су се догађаји у серији 'Тунел' заиста догодили, видите људе свог менталитета, схватите да је све заиста тако било, доживљај је другачији, подигне вам цео нервни систем“.

Лазар Ристовски у серији "Тунел"

© Фото : Зилион филм

Учешће у серији „Тунел“ променио је њену перцепцију вести из црне хронике:

„Раније као грађанин отворим новине, портал, изаберем које портале и новине ћу да читам, како бих избегла сензационализам. Али не може новинар да покаже све стране, етапе, све што претходи и следи. То није посао новинара. Има ту много више - биографије људи, приче које су претходиле, разне околности. Другачије бисте гледали на такве догађаје да имате све информације. Зато је ова серија корисна. Гледаћемо кризне, талачке ситуације, али из свих углова - органа реда, особе која је починилац и потенцијалних жртава и у крајњој линији оних који извештавају, законодавних институција“.

Позориште њена љубав

Као чланица Народног позоришта у Суботици, много је присутнија на сцени него пред камерама. За своја остварења је добила низ награда, између осталих Стеријину и „Љубинка Бобић“ за улогу Миље Бушатлије у представи „Кус Петлић“ Александра Поповића у режији Милана Нешковића.

„Када сам завршила школу, први позив је дошао из суботичког позоришта. Идем тамо где је посао, где се развијам. Ја волим и једно и друго и волела бих да то буде равномерно распоређено - да сам пола времена на сцени, а пола пред камерама. То би било идеално за развој мог глумачког бића и избегавање монотоније. Некако мало се снимало и није било много простора за неког новог, па сам чак и почела да губим наду да ћу више снимати“, истиче Пековић.

Онда је редитељ Петар Ристовски организовао кастинг и добила је прву главну улогу пред камерама.

„Дошла сам из Суботице у Београд па сам мало каснила и 20 минута сам трчала да бих стигла. Испоставиће се касније да сам већ почела да се припремам за лик. Имали смо један дан снимања тог трчања – мислим да сам трчала од осам ујутру до три поподне. Играм и у другој сезони 'Дрим тима', биће и два филма па се надам да ће и тај део каријере да крене. А позориште је моја љубав и у њему сам се до сада развијала и изграђивала и да није њега не бих имала такав приступ и начин рада пред камерама“.